Saopštenje Gradonačelnika Niša povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu

image_pdfimage_print

„Sa posebnim zadovoljstvom, a iskreno verujem da to zadovoljstvo delim sa svim sugrađanima, želim sa ponosom da istaknem da ovih dana kada se širom planete obeležava vek od završetka Prvog svetskog rata naš grad, naš Niš ima posebno mesto u istoriji sa početka 20.veka. Svakako i da se značajna zbivanja u Nišu upravo u periodu između 1914. i 1918.godine, vezanih da početak Velikog rata, ali i njegov završetak, nikada ne smeju zaboraviti.

Pre svega želim da kažem da je manje od mesec dana posle 28.juna i Sarajevskog atentata, već 25.jula te 1914. godine državni vrh naredio evakuaciju stanovnika Beograda i prebacio vladu u Niš, koji je tako posto „Ratna prestonica Srbije“. A samo par dana kasnije u Niš je stigao telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji.

Te prve, ali i sledeće ratne 1915. godine u zgradi Oficirskog doma u Nišu neprestano je zasedala Narodna skupština Srbije, u kojem je 7.decembra 1914.godine doneta „ Niška deklaracija“ u kojoj su obrazloženi ciljevi oslobodilačkog rata i najavljeno ujedinjenje Južnih Slovena – Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu. Zbog toga se Niš naziva i „rodnim mestom Jugoslavije“. Do oktobra 1915.godine u zgradi Oficirskog doma, pored Niške deklaracije doneto je još mnogo značajnih odluka. Tu je 6.maja 1915.godine održan i Jugoslovenski kongres na kome je usvojena „ Niška rezolucija“ kojom je naglašena borba balkanskih naroda za oslobođenje i ujedinjenje i izražen stav protiv Londonskog ugovora, kojim se Italiji ustupa deo jadranske obale.

Isto tako treba reći da je posle godina stradanja i odmah posle proboja Solunskog fronta, Niš bio prvi grad koji je Srpska vojska na čelu sa vojvodom Petrom Bojovićem, oslobodila tačno mesec dana pre potpisivanja primirja o prestanku Prvog svetskog rata.

Posebno naglašavam i da je i simbol koji se dugi niz godina koristi u našoj zemlji kao simbol primirja u Prvom svetskom ratu – cvet biljke „Natalija Remonda“ 1884.godine u okolini Niša pronašao doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića i dao joj ime po supruzi srpskog suverena iz tog perioda. Podsećam na detalj koji su utvrdili naučnici – da je ova biljka ljubičaste boje preživela vekove i milenijume i ostala u planinskim predelima niškog kraja još iz ledenog dobra. Kao i da je poznata po skoro neverovatnoj izdržljivosti jer čak i potpuno osušena samo uz kap vode može da oživi. Taj „cvet feniks“ je izabran u znak sećanja na iz pepela Prvog svetskog rata vaskrslu našu Srbiju koja je nastavila svoj put i pored velikog stradanja i katastrofalnih gubitaka u Velikom ratu.

Sve ovo je samo jedan deo zbog čega se srpska i istorija Niša, direktno povezane, nikada ne smeju zaboraviti, a zbog čega se mi Nišlije možemo i uvek moramo ponositi.

11.11.2018.godine                                                        Gradonačelnik Niša

U Nišu                                                               Darko Bulatović

 

Možda Vas zanima i sledeće...