Уочи предстојеће 33. Седнице Скупштине Града Ниша, председник градско парламента проф. др Миле Илић, најавио је да ће се пред одборницима наћи већи број важних докумената за функционисање града и његових институција.

То се пре свега односи на разматрање Одлуке о завршном рачуну, али и већем броју урбанистичких планова, као и одлука о очувању споменика културе и о јавним градским манифестацијама.

Према Илићевим речима, за 20. јун је планирано одржавање још једне седнице Скупштине града, на којој ће, између осталог бити разматрани извештаји о раду градских предузећа и установа.

У Градском услужном центру у приземљу зграде Градске управе, у улици Николе Пашића 24, данас су отворена 2 шалтера намењена искључиво особама са инвалидитетом.

Ова два шалтера, сада су у потпуности прилагођена за пружање услуга свим категорија особа са инвалидитетом, при чему је један посебно намењен лицима у инвалидским колицима.

Адаптација шалтера урађена је са циљем да се овој категорији наших суграђана олакша приступ градским службама, а резултат је недавног састанка представника удружења “Драгана Родић” са председником Скупштине града проф. др Милетом Илићем, на коме је покренута иницијатива за адаптацију ових наменских шалтера.

У Нишу је данас обележена 16. годишњица почетка Нато агресије, служењем помена и полагањем венаца на спомен обележја посвећена невино страдалима у Нато агресији 1999 године. У име Града Ниша венце су положили заменик градоначелника Љубивоје Славковић, председник Скупштине Града проф. др Миле Илић и Срђан Алексић градски већник. Данас се сећамо суграђана, цивила, војника и полицајаца погинулих у самом граду и широм отаџбине у току 78 дана бомбардовања и у борбама са терористима 1999. године. Не заборављамо ни оне који су изгубили животе широм бивше Југославије у оружаним сукобима који су пратили њен распад, а чија су имена уписана на споменику “Капелица”.

Заједница је свесна да наши споменици не сведоче о свим жртвама – ни цивила ни припадника снага одбране. Подаци постоје, али су још увек непотпуни па их је потребно до краја ажурирати, што је наше опредељење и намера у блиској будућности.

Прво бомбардовање задесило је наш град 25. марта, а током рата ваздушне опасности у Нишу није било свега 26 дана. Осим неколико места на Косову и Метохији Ниш је један од најбомбардованијих градова у Србији. Имали смо нежељену “част” да нашу електромрежу (први пут у свету) агресор заспе такозваним софт бомбама намењеним да изазову хаварију система и прекид у снабдевању електричном енергијом. Такође, Ниш је град на који је бачено највише касетних бомби, већином на аеродром али и на цивилне циљеве. Говоримо о 36 контејнера овог неселективног оружја са по 202 субпројектила, од којих многи не експлодирају одмах и представљају потенцијалну смртну опасност за грађане. Нишлије посебно памте злочиначко бомбардовање касетном муницијом 7. и 12. маја које је узроковало велики број погинулих цивила и огромну штету.

Погибија људи, њихово рањавање и последице са којима се многи суграђани суочавају и после 16 година од завршетка борбених дејстава су ненадокнадив губитак. Ипак, да наведемо и податке о материјалној штети коју је царски град претрпео; подаци говоре о најмање стотину потпуно уништених кућа, о још 3.050 више или мање оштећених, где су и здравствени објекти, школе, касарне, колективни смештаји и велики број привредних објеката. За комплетнију слику о размерама уништавања додајмо и 11 аутобуса, неутврђен број камиона (120 до 140) и 97 уништених путничких аутомобила.

На данашњем комеморативном скупу венце су поред представника града положиле и делегације, Команде Копнене Војске Србије, Нишавског управног округа, Полиције, Српско-руског хуманитарног центра, Удружења бораца рата 1999, породица погинулих, инвалида рата, СУБНОР-а Резервних војних старешина, Потомака ослободилачких ратова 1912-1918, Клуба генерала, пензионисаних официра и подофицира, Старог Ниша, Старе Нишлије, Кола српских сестараи извиђача.

Град Ниш и све његове институције континуирано раде на помоћи и подршци особама са инвалидитетом и са поносом можемо рећи да је доста тога учињено на отклањању баријера и другим пројектима које олакшавају кретање лицима са инвалидитетом. Ово је речено током састанка код председника Скупштине града проф. др Милета Илића и председнице удружења „Драгана Родић“ са представницима градских управа за Комуналне делатности и за Планирање и изградњу.

Како су истакли представници ових управа, резултати су видљиви а огледају се у око 20 км плочника прилагођених кретању слабовидих особа и броју од око 70 паркинг места у најужем центру града, намењених особама са инвалидитетом. Уз то, градском одлуком, свим инвеститорима се налаже обавеза да поставе наменске рампе на улазима у стамбене и пословне објекте.

Особе са инвалидитетом су свесне да се бољи услови за њихов живот и рад не могу променити преко ноћи, рекла је Драгана Родић и сагласила се да њено удружење и остала удружења која окупљају ова лица, узму активније учешће и иницирају специфичне пројекте или идентификују проблеме.

Када је реч о конкретним активностима, овом приликом је договорено да удружења и ресорне управе почну рад на изради Стратегије Града Ниша за бригу о особама са инвалидитетом. Овакав документ биће неопходан за многе пројекте са којима се може конкурисати за финансијска средства европских фондова. Према речима председника Илића, први такав пројект би могао да буде постављање лифта у згради градске управе, чиме би све службе биле у потпуности приступачне и особама које се тешко крећу или су у инвалидским колицима.

Уз то, већ након овог састанка, биће покренута иницијатива да се најмање један шалтер у Градском услужном центру, ергономски прилагоди странкама са инвалидитетом док ће од ресорних управа бити затражено да наставе са израдом планова за решавање појединачних проблема и даље отклањање преосталих препрека, речено је на састанку у Кабинету председника Скупштине града.

Ниш је у протекле две године имао прилику да буде у средишту обележавања неколико веома значајних историјских датума. Почев од обележавања Миланског едикта па до 100. годишњице Првог светског рата и доношења „Нишке декларације“, које су град Ниш и његове институције обележили на веома достојанствен начин.

Ово је истакнуто приликом данашњег пријема у Кабинету председника Скупштине града, проф. др Милета Илића за представнике Друштва за неговање слободарских традиција.

Посебан повод за овај сусрет јесте недавно објављивање репринта познатог манифеста др Арчибалда Рајса – Чујте Срби, које је ово друштво штампало у 500 примерака.

Мање је познато да је др Рајс, своју историјску мисију започео званичним састанком са председником краљевске владе Николом Пашићем управо у Нишу, одакле је започео обилазак делова Србије у којима су почињени ратни злочини током Првог светског рата.

Иначе, како је речено овом приликом, поруке Арчибалда Рајса и његове добронамерне критике нашег менталитета, актуелни су и данас а Друштво за неговање слободарских традиција планира да уз ову књигу, ускоро објави и његов лични дневник који је водио од доласка у Србију да краја рата новембра 1914. године.

Председник Скупштине Града, проф. др Миле Илић састао се са председником Студентске Конференције Универзитета Србије, Миланом Петковићем и потпредседником, Ђорђем Станковићем.

Председник је изразио задовољство због њиховог избора на тако важне студентске функције,  посебно због  тога што је неко из Ниша по први пут изабран за председника Студентске Конференције Универзитета Србије.

 Он је нагласио да подржава њихов рад за шта је и добио признање од СКОНУС-а као један од четири професора Универзитета у Нишу, за несебично помагање студентских организација. Проф.др Миле Илић упознао је представнике студената са активностима које утичу на побољшање положаја младих у друштву.

„ Поред Савета за младе, Канцеларије за младе, Стратегије за младе и одлуке о награђивању најбољих студената Универзитета, иницираћу да се формира Фонд за стипендирање младих, чиме би се успоставило системско решење за помоћ младим талентованим људима, а који би укључивао награде, подршку за путовања на међународна такмичења и припреме такмичења.“

Председник Студентске конференције универзитета Србије, Милан Петковић нагласио је да је посебно задовољан због афирмације Нишког Универзитета и захвалио председнику Скупштине Града на препознавању успеха студената.

Ђорђе Станковић предложио је да би у Савету за младе, иако је то политичко тело требало да обавезан члан  буде неко од званичних представника студената како би се боље искористила  енергија младих и образованих људи.

На иницијативу председника Скупштине Града Ниша, проф. др Милета Илића, на дан рођења песника, потписан је Протокол о сарадњи на издавању сабраних дела Бранка Миљковића. Протокол су потписали декан Филозофског факултета, директорка Нишког културног центра, директор Народног музеја и директор Народне библиотеке “Стеван Сремац”.

Председник Скупштине Града проф. др Миле Илић изразио је задовољство поводом потписивања протокола и нагласио да град води рачуна да очува лик и дело великог песника тиме што Бранко Миљковић у Нишу има споменик, улицу, књижару, једна школа носи његово име, постоји књижевно друштво са његовим именом, постоји награда за песничко стваралаштво, а очекује се у скорије време отварање и спомен собе. Градина је први пут издала сабрана дела Бранка Миљковића 1972. године, а прошле године када је прослављен јубилеј, 80 година од његовог рођења, дошло се на идеју да се објави ново издање. Из буџета града издвојено је 3.000.000 динара а крајњи рок за завршетак је до краја 2018. године.

Председник је истакао да му је драго што град Ниш није запоставио културу ни у овим тешким временима и да се ове године очекује завршетак радова на Официрком дому, отварање велике сале Нишког културног центра и отварање спомен собе Бранка Миљковића, а да је издавање сабраних дела Бранка Миљковића подухват по коме ће нас памтити будуће генерације.

“Веома је важно и то што Ниш има довољно потенцијала да сопственим снагама објави једно овако значајно дело”. рекао је председник.

Директорка Нишког културног центра, Бојана Симовић захвалила је председнику Скупштине Града на иницијативи и подршци а сви потписници протокола изразили су велико задовољство и спремност да озбиљно учествују у изради овог значајног дела за наш град.

Председник Скупштине Града Ниша, проф. др Миле Илић примио је ученике Гимназије Светозар Марковић, добитнике медаља на 11. Међународној Жаутиковској олимпијади из математике, физике и информатике у Казахстану.

Председник је изразио задовољство и честитао ученицима на постигнутим резултатима, који су још један у низу успеха који су постигли како у држави тако и на међународним такмичењима. Истакао је да ће подржати иницијативу да се гимназија Светозар Марковић прогласи школом од националног значаја и да ће дати предлог Скупштини Града Ниша да се изјасни о тој иницијативи. Поред тога заложиће се да се у граду уведе систем којим ће се континуирано помагати младим талентима у припреми и учешћу на такмичењима.

Директорка гимназије Светозар Марковић захвалила се на иницијативи председника Скупштине и нагласила да поштује интересовање председника за успешне младе људе у нашем граду и да су до сада успеси на такмичењима пре свега били резултат ентузијазма професора и ученика.

На свечаној седници Скупштине града Ниша, у Народном позоришту, уручене су награде “11. јануар”. По оцени Комисије за награде лауреати су вишегодишњим радом, као и посвећеношћу и креативношћу у свом послу допринели афирмацији Ниша на најбољи начин, чиме су заслужили највише градско признање. Овогодишњ добитници награде су Универзитет у Нишу, књижевници Видосав Петровић и Дејан Стојиљковић, као и новинари Томислав Тодоровић и Тимошенко Милосављевић.

Градоначелник проф. др Зоран Перишић је позвао установе и појединце да се боре за признање које ће бити додељено наредне године “јер није мала ствар постати део историје Ниша”. Награда “11. јануар” – највеће градско признање, додељена је 19. пут.

Полагањем венаца на Споменик ослободиоцима у центру Ниша обележен је 11. jануар, дан ослобођења Ниша од Турака.

Венце су положили градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић, председник Скупштине Града Ниша проф. др Миле Илић, представници војске, полиције, Српко-руског хуманитарног центра, као и представници удружења које негују традиције ослободилачких ратова.

 Дана 11. јануара 1878. године Ниш је ослобођен од Турака и после скоро пет векова робовања, припојен матици Србији. Борбе за ослобођење Ниша отпочеле су средином децембра 1877. године, када су Ибарска, Моравска и Дунавска дивизија прешле српско-турску границу и заузеле положаје северозападно од града, приближивши му се на пет до осам километара. Ибарска дивизија је продрла и јужније и пресекла везу између Ниша и Лесковца. Потом је српска војска освојоила Пирот и Белу Паланку, онемогућивши везу турског гарнизона у Нишу са трупама у Софији и избила на планину Селичевицу затворивши обруч око Ниша и са јужне стране. Укупне српске снаге имале су 15.000 војника и 102 топа, а турске 5.000 војника и 267 топова.