Летом из Малмеа авионом мађарске компаније “Виз Ера”, после годину и по дана поново је отворен редовни авионски саобраћај са нишког аеродроме “Цар Константин Велики”. На нишки аеродром авион Виз Ера је слетео са путницима из Малмеа. После пола сата ка тој дестинацији отпутовали су житељи југоисточне Србије који одлазе код рођака или се у Шведску враћају са одмора.

Попуњеност капацитета у једном и другом смеру је између 80 и 90 одсто. До сада на нишком аеродрому највише је реализован карго, пословни и повремено путнички саобраћај. Зато се долазак ВИЗ ЕРА сматра новим почетком рада Нишког аеродрома.

Нишки аеродром ће зарађивати по три евра од сваког долазећег путника.

Ка овој дестинацији путници ће бити превозени три пута недељно. Од 29. јуна, такође са нишког аеродрома, стартује и редовна линија за Базел.

У Градској кући одржан је састанак представника (СМАТСА) – Контрола летења Србије и Црне Горе и представника Града Ниша. На састанку је извршена рекапитулација реализованих активности, а било је и речи о плановима будућих активности у циљу побољшавања услова рада и развоја авиосабраћаја у ЈП “Аеродром Ниш”.

У плану је да током јула месеца крене изградња телекомуникационе и електроенергетске инфраструктуре неопходне и за имплементацију нових техничких уређаја који ће бити у оперативној употреби у будућности. Ту се пре свега мисли на уградњу РВР уређаја или система за мерење видљивости.

Имплементација ИЛС система (локалајзера и глајпада) што претходи добијању категорије (CAT I) Аеродрома Ниш, очекује се у периоду између 2016. и 2017. године. На састанку је размотрена и могућност за изградњу Торња Аеродромске контроле летења (објекат висине око 25m са комплетном опремом која има велику вредност).

Основна делатност Контроле летења Србије и Црне Горе, представља пружање услуга у ваздушној пловидби (Air Navigation Services Provision), док се додатне услуге односе на школовање контролора летења и пилота, калибражу земаљских радио навигационих средстава и одржавање ваздухоплова.

Контрола летења Србије и Црне Горе, пружа услугу контроле летења у ваздушном простору укупне површине 145.556 km², који обухвата ваздушни простор Републике Србије, државе Црне Горе, део ваздушног простора изнад Јадранског мора, као и 55% горњег ваздушног простора Босне.