1

Додељене награде 11.јануар

На данашњи дан пре 139.година Ниш је ослобођен од Турака.

 11.јануара 1878 године српски барјак се после скоро пет стотина година завијорио на бедемима нишке тврђаве.
После вишевековног ропства,стигла је слобода.Српску заставу на Стамбол капију нишке трвђаве поставио је  Тодор  Станковић, члан тајног комитета за ослобођење. Тада је у борби за Ниш погинуло је 120 српских војника, а 791 је рањено.
Ослободилац нашег града  , књаз Милан Обреновић испред тврђаве је  са поносом рекао -„Ова застава за нас  је знак, да сваки грађанин, ма које вере био, може рачунати на благонаклону заштиту кнеза. Ја вас поздрављам као заступник правде, као бранилац слободе једнаке за све грађане, за све вероисповести”.
 Србија је већ тада наговестила да ће бити балкански пионир демократије  и  да ће следити принципе модерних европских друштава,што је касније  учињено проглашењем Сретењског устава.
Данас централна улица и трг у Нишу с правом носе име  славног српског књаза,нашег ослободиоца. Али и даље од центра ,готово на сваком кораку нашег града остало је знамење борбе и жеље народа да буде слободан.
 
 Поводом овог важног историјског догађаја за Град Ниш одржана је свечана седница Скупштине Града  на којој су додељена највиша градска признања награде 11.јануар.
Градоначелник Ниша Дарко Булатовић и председник Скупштине Града мр Раде Рајковић уручили су награде овогодишњим лауреатима.Награђени су Народна библиотека „Стеван Сремац“,Електронски факултет из Ниша,Призренска богословија „Свети Кирило и Методије“,антрополог Бојан Јовановић и директор КПЗ Ниш Александар Грбовић.
Претходно су највиши градски званичници на споменик ослободиоцима у центру града положили венце.Венце су положили и представници округа,војске ,полиције и удружења која негују традицију ослободилачких ратова Србије.



ОБЕЗБЕЂЕНА СРЕДСТВА ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ СПОМЕН КОМПЛЕКСА НА БУБЊУ

Спомен комплекс Бубањ биће реконструисан у току 2017. године. Средства у износу од 19,8 милиона динара Заводу за заштиту споменика културе Ниш обезбедило је Министарствао за рад, социјална и борачка питања. Према речима градоначелника Ниша Дарка Булатовића овај пројекат од изузетног је значаја за Град Ниш јер ће се по први пут након десетак година радити комплетно сређивање спомен комплекса на Бубњу. „Граду је јако стало да се мења слика о Нишу и уређење културно-историјских споменика управо је прилика да покажемо колико је важно да се споменици који сведоче о историјској прошлости града и људи који су живели на овим просторима, презентују туристима на најбољи могући начин“, рекао је градоначелник. „Ниш је добио и пројекат уређења Летње позорнице у Тврђави, радиће се и пројекат стављања у функцију комплекса Ровче, а убрзано се раде и други пројекти будући да нас очекује конкурисање код надлежних министарстава за средства. Трудимо се да надокнадимо пропуштено и да Ниш учинимо достојним центром овог дела Србије у сваком погледу.“ Директорка Завода за заштиту споменика културе Ниш Елена Васић Петровић рекла је да ће у наредних неколико дана бити спроведена уобичајена процедура око тендера и избора извођача радова. „Радови ће почети у првој поливини 2017. И биће завршени до средине године. Обухватиће конзерваторско-рестаураторске радове на „песницама“ и „зиду“, уређење приступне стазе и платоа, израду декоративне и функционалне расвете и увођење видео-надзора“, рекла је Васић Петровић.

Иначе, Спомен парк Бубањ представља спомен комплекс, саграђен у сећање на стрељане грађане Ниша и јужне Србије у Другом светском рату. Спомен парк Бубањ је, као аутентично место масовног фашистичког терора, стављен под заштиту државе у мају 1973 године. Марта 1979. године одлуком Скупштине Србије спомен парк Бубањ проглашен је културним добром од изузетног значаја. На Бубњу је убијено око 10.000 логораша и затвореника Специјалне полиције и казненог завода. У овој фабрици смрти стрељане су, група за групом родољуба са југа Србије. Читав терен Бубња испресецан је рововима у којима су закопаване стрељане жртве. Пред повлачење Немаца су заробљени Италијани откопавали ровове и палили лешеве, како би се уништио сваки траг учињеног зверства. Стратиште је 1950. првобитно обележено спомен-пирамидом, а нови, монументални споменик, рад вајара Ивана Саболића, откривен је 14. октобра 1963. године, на Дан ослобођења Ниша. Комплекс је парковски уређен, меморијална стаза је дуга око пола километра, а рељеф у мермеру величине 23×2,5 m састоји се од пет композиција које симболизују „машину за убијање“, вешање и стрељање, бунт народа, капитулацију освајача и победу, и трима бетонским обелисцима који симболизују уздигнуте руке са стиснутим песницама. Свака од три песнице је различите величине и оне представљају симбол мушке, женске и дечје руке које пркосе непријатељу због тога што су стрељане и читаве породице. У близини се налази и летња позорница. Од 2004. године у оквиру комплекса је и капела саграђена од стакла и метала, рад архитекте Александра Буђевца.

 

 

 




Положени венци поводом Дана примирја у првом светском рату

На Војничком гробљу у Нишу положени су венци поводом Дана примирја у Првом светском рату, а ректор Призренске богословије Милутин Тимотијевић претходно је служио  парастос погинулим војницима и жртвама рата.
Дан потписаног примирја у Првом светском рату и капитулација Немачке, у Србији се од 2012. године обележава као државни празник.
На дан окончања Првог светског рата, 11. новембра 1918. године, у вагону маршала Фердинанда Фоша у француском граду Компјењу, силе Антанте потписале су примирје са Немачком чиме је она капитулирала. Мир је потписан у 11 сати једанаестог дана у једанаестом месецу, а овај датум слави се у свим земљама потписницама мира.
Присутнима се обратио помоћник градоначелника, Драгослав Павловић.
„То су људи који су показали своју храброст и пре неких стотину година и прошли голготу. Преживели су на Крфу и Виду и вратили се у отаџбину одлучнији него икад да одбране своју земљу од непријатеља“, казао је Драгослав Павловић.
Србија је у овом великом рату изгубила милион и седамстотина педесет хиљада људи ,а у  свету је страдало преко 50 милиона људи.




Дан ослобођења

Полагањем венаца на Споменик ослободиоцима на Тргу краља Милана у центру града и у спомен-комплексу Бубањ, обележена је годишњица ослобођења Ниша у Другом светском рату.

Венце су положили чланови делегације Града Ниша на челу са замеником градоначелника проф.др Милошем Банђуром,затим представници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Савеза бораца, Нишавског округа и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Ниш је ослобођен 14. октобра 1944. године када је 22. дивизија народно-ослободилачког покрета ушла у град и из правца југа напала немачке трупе.




Дан ослобођења Ниша у Првом светском рату

Поводом обележавања Дана ослобођења у Првом светском рату  положени су  венци на споменик војводи Петру Бојовићу у парку прекопута Градске куће.

Венце на спомен-бисту војводи Петру Бојовићу положили су градоначелник Ниша Дарко Булатовић, заменик градоначелника проф.др Милош Банђур и председник Скупштине Града Ниша Раде Рајковић .

Венце су положили и  начелник Нишавског округа Александар Цветковић, представници полиције, Војске и удружења која негују сећање на ослободилачке ратове и њихове страдалнике.

12.октобра 1918. године у Ниш су умарширале јединице Прве српске армије, на челу са војводом Петром Бојовићем. Након три дана у град су пристигле и трупе савезничких армија.

Од јула 1914. до октобра 1915. године Ниш је био седиште Владе и Народне скупштине, ратна престоница Србије у Првом светском рату.

Влада је била смештена у згради Окружног начелства (садашњи Универзитет у Нишу), а Народна скупштина је заседала у Официрском дому .




Дан Треће бригаде копнене војске

7.октобра 1912.године у зору Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ је започео свој ратни пут кроз балканске и Први светски рат. У Првом балканском рату пук је учествовао у Кумановској, Прилепској и Битољској бици. У Другом балканском рату у Брегалничкој бици, због силине и енергичности својих бораца, пук добија епитет „гвоздени“. У Првом светском рату пук учествује у Церској бици, бици на Горничеву, а 1918. године учествује у ослобађању Ниша, и у свом ратном путу стиже све до Темишвара. У част Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, 7. октобар се Војсци Србије обележава као Дан Треће бригаде копнене војске.
У касарни „Књаз Михаило“ свечано је обележен овај датум уз присуство градоначелника Ниша Дарка Булатовића и других бројних званица.
Командант копнене војске генерал потпуковник Милосав Симовић поздравио је присутне и истакао да је Трећа бригада копнене војске успешно извршила све постављене задатке у претходном периоду и подвукао да су нове дужности ове бригаде обезбеђивање државне границе према Македонији и Бугарској.
Поводом Дана бригаде заслужним појединцима,како професионалним војницима тако и техничком особљу уручене су награде и признања.



Обележена годишњица Аустроугaрске објаве рата Србији 1914.године

На данашњи дан, пре 102. године, Аустроугарска је објавила рат Србији. Ова историјска депеша уручена је Влади тадашње Краљевине Србије која је била смештена у згради данашњег Универзитета У Нишу.
Овим поводом градски већник Светозар Алексов , председник ГО Црвени крст проф. др Мирослав Милутиновић и представник Удружења за неговање традиције ослободилачаких ратова Србије положили су венац на спомен плочи, која је на стогодишњицу овог историјског догађаја постављена на згради Универзитета.
Аустроугарска објава рата је иначе стигла на начин на који никада раније једна земља није објавила рат другој – поштом, тако да су је сви могли прочитати. Због необичног начина на који је стигла аустроугарска депеша многи, у првом тренутку нису поверовали у њену аутентичност. Ово тим пре што се становништво, мада је знало да је рат на помолу, и даље потајно надало да до оружаног обрачуна неће доћи. Зато је наслов ванредног, бесплатног издања „Политике” од 28. јула, објављен преко целе стране гласио „Рат није објављен”.
Нажалост, још истог дана показало се да је депеша која је стигла из Беча – истинита. Аустријски монитори (ратни бродови ) отпочели су 28. јула увече бомбардовање Београда које је без престанка трајало наредних седам дана. То бомбардовање било је увод у рат, највећи које је човечанство до тада видело…

 




Обележена годишњица Боја на Чегру

 Двеста седам година од боја на Чегру обележено je комеморативним окупљањем данас код споменика Стевану Синђелићу у оквиру Спомен-комплекса на Чегру . Венце су положили представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, града Ниша и општине Пантелеј, као и представници удружења грађана опредељених за очување достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба.У име Града Ниша присутнима се обратио градоначелник проф.др Зоран Перишић,а на платоу код споменика је приређен и драмски програм.
Организатор државне церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије.
Бој на Чегру, који се одиграо 31. маја 1809. године, је један од најтрагичнијих оружаних сукоба у читавом раздобљу Првог српског устанка.
Српски устаници, предвођени Стеваном Синђелићем, упркос херојском отпору нису успели да остваре победу у овом боју који је означио почетак слома устанка у Београдском пашалуку. Борећи се против надмоћнијег противника српски устаници су пружили пример безмерне храбрости и патриотизма, који је остао уткан у колективну свест нације.



Дан победе над фашизмом

Поводом Дана победе над фашизмом делегације града и удружења грађана положиле су венце на споменик ослободиоцима.Градоначелник Ниша проф .др Зоран Перишић рекао је да је „ово  уједно и  дан храбрости и славе свих  народа који су дали свој допринос  борби против нацизма,као највеће идеолошке претње која се појавила у новијој  историји.
Значајну улогу  у победи над фашизмом имао је и наш народ са хиљадама бораца који су свој живот дали за слободу  и поштовање људског достојанства.
Србија данас чврсто заступа принципе мирољубиве сарадње и доследно се залаже за толеранцију и сарадњу са осталим државама Балкана, али и доприноси укупним напорима за постизање глобалне стабилности у свету.
Задатак нове генерације је  јачање традиције пријатељства, сарадње и братства са свим народима који заједно са нама обележавају празник победе“ рекао је градоначелник.
9. мај је Дан победе над фашизмом али и Дан Европе .
9. маја 1950. године, Роберт Шуман је представио свој предлог креирања организоване Европе. Овај предлог, познатији као „Шуманова декларација, сматра се почетком креације онога што је данас познато као Европска унија јер је увод у Монтанску унију.



Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату

У Србији, се сваке године 22. априла обележава Дан  који је посвећен сећању  на Србе, али и Роме и Јевреје, страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у нацистичкој творевини Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији.
Тај датум је свесно изабран, зато што су у ноћи између 21. и 22. априла 1945. године две групе од више од 1.000 заточника покушале пробој из усташког концентрационог логора Јасеновац, тачније из Логора Доња Градина и Логора Кожаре, у НДХ, а од којих се спасило само око 100.
Средином априла 1945. године усташе су почеле да се припремају за напуштање логора, укључујући и ликвидаицју затвореника. Око 600 од укупно 1.073 још живих логораша напало је усташку стражу и кренуло у пробој који је преживело њих 91. Преосталих 473 логораша, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју убијено је и спаљено заједно са логорским објектима. Истог дана, извршен је пробој логораша Кожаре, радног дела логора у самом месту Јасеновац. Од 167 логораша 11 је преживело. Партизани су у логор ушли почетком маја 1945.