Ресорни одбор Министарства за рад, борачка и социјална питања  и Град Ниш обележили су 209. годишњицу Чегарске битке. Код спомен комплекса на Чегру, венце су положили представници министарства за рад и социјална питања, градоначелник Ниша Дарко Булатовић са сарадницима,  општина Пантелеј, Нишавски управни округ, војске, полиције.

Битка на Чегру једна је од пресудних битака, вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака. Одиграла се 31.маја 1809.године на брду Чегар код села Каменица надомак Ниша.

Вођа српске војске био је војвода Стеван Синђелић, а турску војску је у боју предводио Хуршид-паша. Око 40.000 Турака било је стационирано у нишкој Тврђави, док је малобројнија српска војска имала 18.000 људи.

Када су бројније турске снаге продрле у шанац Стеван Синђелић је пуцао из кубуре у магацин барута. Тада су настрадали сви српски војници и око 12.000 турских. Да би застрашио Србе, турски паша је у знак освете и опомене наредио да се од лобања палих српских устаника сагради Ћеле-кула. У Ћеле-кулу узидане су 952 лобање и она данас стоји као симбол борбе Срба за независност.

Поводом обележавања годишњице Битке на Чегру, у дворишту Ћеле-куле  служена је литургија и парастос страдалима српским јунацима. Литургију је служио Његово преосвештенство владика нишки Арсеније у пратњи великог броја свештеника епархије нишке.

Иначе, прво обележје места на коме је била Чегарска битка подигнуто је 4. јула 1878. године са натписом: “Војводи Стевану Синђелићу и његовим неумрлим јунацима, који овде славно изгибоше 19. маја 1809. године нападајући Ниш. Књаз Милан М. Обреновић и његова храбра војска покајаше их 29. децембра 1877. године освојивши Ниш.” Данашњи споменик у облику куле – симбола војног утврђења – подигнут је поводом педесетогодишњице ослобођења Ниша од Турака 1. јуна 1927. године. У полукружној ниши споменика на Чегру постављено је 1938. године бронзано попрсије Стевана Синђелића.

Полагањем венаца на споменик Ослободиоцима Ниша на Тргу Краља Милана обележен је 9.мај, Дан победе над фашизмом у Другом Светском рату.
Венце је у име Града Ниша положила делегација предвођена градоначелником Ниша Дарком Булатовићем.
Сенима ратника који су се борили против фашизма поклонилие су се и делегације  Војске Србије, Полиције, Нишавског управног округа, Руско-српског хуманитарног центра и многи други.

Претходно је у Дому војске одржана свечана академија на којој су евоциране успомене на славне дане и борбу за коначни слом нацистичке Немачке.
У присуству челника града венци су положени и на споменик посвећен руским пилотима испред улаза у логор на Црвеном крсту,одакле је колона окупљених грађана кренула у симболичну шетњу улицама града са једноставном поруком да се никада не сме дозволити оживљавање идеологије која је Европи и свету донела велику патњу током двадесетог века.

Значајну улогу у победи над фашизмом имао је српски народ са хиљадама бораца који су дали живот за слободу и поштовање људског достојанства. Република Србија данас чврсто заступа принципе мирољубиве сарадње и залаже се за толеранцију и сарадњу са осталим државама Балкана, али и доприноси укупним напорима за постизање стабилности у региону.

Дечјом представом, хорском музиком, изложбом креативних радова насталих у нишком ЕУ инфо кутку и фимовима  обележен је и Дан Европе у Нишу, који се прославља у част такозване Шуманове декларације из 1950. године, којом започиње идеја о уједињењу европских земаља.

На данашњи дан 1999. године, НАТО авиони засули су центар Ниша касетним бомбама.

У Шуматовачкој улици, у близини пијаце код Тврђаве, погинуло је 16 недужних цивила, међу њима и трудница у седмом месецу трудноће.

Истог дана у Србији је од касетне муниције погинуло више од 60 људи.

Овим поводом на споменик жртвама Нато агресије код Бановине  положени су венци.У име Града Ниша венце су положили градоначелник Дарко Булатовић,председник СГ Ниша Раде Рајковић и већница Јелена Митровски.

Опело за покој душа невино настрадалих током Нато агресије  служили су свештеници епархије нишке.

Од 2015. године, 7. мај је установљен као Дан сећања на цивилне жртве НАТО агресије када се и први пут обележио у оквиру Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Војска Србије прославља свој празник 23. априла, у спомен на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске.

Други српски устанак на одређени начин представља темељ за стварање модерне српске државе и војске. Као продукт самосталности српске државе, уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића „по стасу и угледу“ из најбољих сеоских кућа.

У спомен парку Бубањ  Дан војске обележен је пригодним програмом и изложбом војне опреме,коју су могли да разгледају грађани.
Присутне је поздравио командант Треће бригаде Војске Србије пуковник Предраг Грбић и подсетио на историјски датум везан за 1815 годину и Други српски устанак.
У име Града Ниша свим припадницима војске празник је честитао градоначелник Ниша Дарко Булатовић.
Специјални падобрански скок са заставама Србије,Војске,63.падобранског батаљона и Града Ниша извели су припадници чувеног 63.падобранског батаљона из Ниша.

Српска војска настала је из устаничких чета, дакле из народа који се латио оружја да би изборио своју слободу. Ту леже корени дубоке повезаности нашег народа и наше војске. Војска Србије негује ову суштинску везу, тако да и у условима професионализације остаје привржена грађанима Србије и помаже им кад год је то потребно. Грађани, такође, препознају ту судбоносну повезаност и цене напоре које војска чини за опште добро.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић са сарадницима састао се данас у Градској кући са Његовом екселенцијом амбасадором Републике Француске у Србији Фредериком Мондолинијем, који борави у првој званичној посети нашем граду. Градоначелник и амбасадор разговарали су о сарадњи и вишегодишњем пријатељству Француске и Србије, као и о значају постојања Француског института који у Нишу успешно ради 15 година и који данас, низом активности, обележава овај јубилеј. Амбасадор је захвалио градоначелнику на свесрдној подршци коју Град Ниш пружа овом институту, значајном за ширење француске културе и упознавање два народа.

Градоначелник је истакао да је на састанку разговарано о пројектима које Ниш већ реализује са француским градом Арл и департманом Жиронд, као и о пројектима валоризације културно-историјског наслеђа, али и о пројектима који ће се радити, а у вези су са археолошким истражиавњима на Градском пољу. На овај начин биће створени услови да се културна блага којима Град Ниш располаже ствае у функцију развоја града тако што ће представити нашу културу и историју. Према речима градоначелника, разговарало се и о сарадњи у области привреде, али и о обележавању 100.годишњице од завршетка Великог рата.

Парастосом и полагањем венаца на спомен капелу жртвама ратова на просторима некадашње Југославије и на споменик страдалима у бомбардовању 1999.године, обележена је 19.годишњица од НАТО агресије на СРЈ. Венце су положиле делегације Града Ниша, Војске Србије, Нишавског управног округа, бројна удружења бораца као и породице жртава.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић, обраћајући се присутнима, поручио је да се 19 година са болом и поносом сећамо недужних жртава, тешко разорених фабрика, мостова, путева и болница. Он је нагласио да не можемо и не смемо да заборавимо пролеће 1999.године, које није будило живот, већ доносило смрт, страдања и патње. Булатовић је овом приликом поручио да сви памтимо страдање и храброст припадника војске и полиције, који су били дорасли кобном добу у коме су живели.

Иначе, у нападима који су непрекидно трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе и др. Град Ниш, уз Приштину и Нови Сад, био је град на који је НАТО алијанса посејала највише бомби. Ниш је за 78 дана бомбардован чак 40 пута, а на град је испаљено 324 пројектила, од тога 161 авионска бомба и 71 крстарећи пројектил, бачено је 36 контејнера касетних бомби и 8 стаклених бомби. Ваздушна опасност трајала је у Нишу укупно 52 дана, 5 сати и 56 минута.

У Нишу је данас у присуству јединог живог логораша Владимира Јовановића (93), обележена 76. годишњица пробоја логораша из немачког концентрационог логора на Црвеном крсту.

Из логора је 12. фебруара 1942. године, преко бодљикавих жица, покушало да побегне 147 затвореника, а у томе је успело 105.

После полагања венаца и црквеног опела у спомен-комплексу, градоначелник Ниша Дарко Булатовић казао је у говору да је логор на Црвеном крсту опомена која показује шта се дешава када рат победи човека уместо да човек победи рат.

Преживели логораш Владимир Јовановић казао је да су у нишком логору биле заточене жене, деца и одрасли свих националности, а повремено и странци.

Помену су присуствовали и представници Војске Србије, полиције, борачких организација, Српско-руског хуманитарног центра и грађани.

У обележавање годишњице пробоја логора на Црвеном крсту традиционално су се укључили и нишки извиђачи, који су  организовали “Марш трагом логораша” стазама крај Ниша којима су се заточеници кретали након бекства из логора.

Логор на Црвеном крсту Немци су формирали 1941. године. Ту је током Другог светског рата било заточено више од 30.000 људи, док је више од 10.000 одведено из логора и стрељано на брду Бубњу.

11.јануара 1878 године српски барјак се после скоро пет стотина година завијорио на бедемима нишке тврђаве.

После вишевековног ропства,стигла је слобода.Српску заставу на Стамбол капију нишке трвђаве поставио је  Тодор  Станковић, члан тајног комитета за ослобођење. Тада је у борби за Ниш погинуло је 120 српских војника, а 791 је рањено.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић у беседи поводом 140.година од ослобођења  је рекао да је ослободилац нашег града  , књаз Милан Обреновић испред тврђаве   са поносом узвикнуо „Ова застава за нас  је знак, да сваки грађанин, ма које вере био, може рачунати на благонаклону заштиту кнеза. Ја вас поздрављам као заступник правде, као бранилац слободе једнаке за све грађане, за све вероисповести”.Градоначелник је такође нагласио  да је једина права слобода ,она која је ослобођена мржње и предрасуда према другима.

Поводом овог важног историјског догађаја за Град Ниш одржана је и свечана седница Скупштине Града  на којој су додељена највиша градска признања награде 11.јануар.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић и председник Скупштине Града мр Раде Рајковић уручили су награде овогодишњим лауреатима.

Међу награђенима су  познати нишки онколог проф.др Слађана Филиповић, књижевник Зоран Пешић Сигма,гимназија „Бора Станковић“ и медицинска школа „Др Миленко Хаџић“.

Претходно су највиши градски званичници на споменик ослободиоцима у центру града положили венце.Венце су положили и представници округа,војске ,полиције и удружења која негују традицију ослободилачких ратова Србије.

Дан примирја обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у Француској потписано примирје у Првом светском рату. На овом гробљу почива преко 2500 српских и енглеских војника који су своје животе дали у Великом рату. На једном делу сахрањивани су и војници Аустро-Угарске.

На Војничком гробљу у Нишу, овим поводом , положени су венци на спомен-костурницу у српском делу гробља и на спомен обележје где су сахрањени британски војници и одата пошта погинулима и жртвама рата.

На Делијском вису сахрањивани су и оболели од пегавог тифуса 1914. и 1915. године који су лечени у нишкој Војној болници. Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, потписано примирје у Првом светском рату. Примирје, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године, обележава се у свим земљама које су потписале споразум.