Поред споменика жртвама Нато агресије код зграде Универзитета данас је одржана државна церемонија Дана сећања на цивилне жртве Нато бомбардовања 1999.године.

Опело страдалима служили су најпре свештеници епархије нишке, а затим су бројне делегације Владе Републике Србије,војске ,полиције,округа и града положиле венце на споменик недужно страдалим цивилима током бомбардовања.

У име Града Ниша венце су положили заменик градоначелника проф.др Милош Банђур,градска већница Јелена Митровски и секретар СГ Ружица Ђорђевић.

Венце су положили и представници породица настрадалих и бројна удружења за неговање ослободилачких традиција.

7.маја 1999.године Ниш је засут касетним бомбама из ваздуха ,а најтеже су страдали грађани у Шуматовачкој и код паркинга Клиничког центра.Управо овај датум одређен је за Дан сећања на цивилне жртве током Нато агресије.

         У некадашњем нацистичком Концентрационом логору на Црвеном крсту, данас је служен парастос и положени венци родољубима који су изгубили живот у логору или на стратишту на Бубњу од 1941. до 1944. године, односно до коначног ослобођења логора.

       Уједно, обележен је и дан сећања на први организовани пробој и бекство логораша из једног концентрационог кампа на територији Европе у зиму 1942. године.

         О сећању на дане заробљеништва говорио је Владимир Јовановић из села Кравља, један од ретких преживелих логораша и човек који се са једва седамнаест година нашао иза бодљикаве логорске жице, а после Црвеног крста интерниран је и у по злу надалеко познати Матхаузен.

         О страдању Јевреја, који су, поред заробљених чланова партизанског и равногорског покрета, били и најбројнији међу логорашима говорио је Александар Гаун, заменик председника Савеза јеврејских општина Србије, који је истакао да ниједан логор никада не сме бити заборављен нити скрајнут са историјске сцене, као вечито упозорење на зло које се тада надвило над Европом и које, уколико се ове успомене не негују и памте, може брзо и оживети.

          И Градоначелник Ниша Дарко Булатовић је поновио да се сваког 12. фебруара, сваке године,  окупљамо на месту на коме су писане најсуровије странице наше историје, јер тако уједињени, чувамо своју традицију, своју прошлост и своје корене.

         ”Победник је онај који је способан да воли и прашта. Стога, у име свих  жртава логораша, са Црвеног крста данас шаљемо јасну поруку да се стратишта морају памтити, али не и поновити! Треба их чувати као историјску опомену да ће рат уништити човека, ако човек не уништи рат!”, рекао је Градоначелник Булатовић.

         Поред делегације Војске Србије и Града Ниша, венце на месту где су стрељани родољуби положили су и представници Нишавског управног округа, Полиције, СУБНОР-а, борачких и удружења ратних ветерана, представници градских општина, институција и бројни грађани.

         По традицији, у сусрет годишњици организован је и извиђачки марш трагом логораша, који је и ове године окупио велики број младих, који су прешли маршруту од центра Ниша до Бренице, па преко Церја и Хума до Логора Црвени крст где је и одржана завршна свечаност.

У 11 сати и 11 минута, у време када је пре тачно 100 година објављено потписивање примирја које је уједно означило и крај до тада највећег ратног сукоба у историји цивилизације, на војничком гробљу на Делијском вису, на месту где су, једни поред других, сахрањени посмртни остаци војника из јединица Српске Војске али и војске Британског Комонвелта, положени су венци и одржан парастос погинулим херојима.

Венце су положили највиши представници Града Ниша, Војске Србије, Полиције, Нишавског управног округа, Руско-српског хуманитарног центра,в Градских општина, као и представници Удружења потомака учесника ратова, Кола српских сестара, Војних пензионера, Ратних инвалида, удружења бораца из последњих ратова, док је парастос херојима служио Ректор Призренске богословије Протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић са свештенством.

Заменик Градоначелника Ниша Милош Банђур поручио је да је ово један од најважнијих дана за читав српски народ, који нас подсећа на крај великог отаџбинског рата, вођеног за голи опстанак и спас нације.

”Ми смо поносни због јунаштва и подвига који је учинио српски војник и сав српски народ, и због чињенице да је српска војска својом крвљу исписала границе заједничке нам државе Југославије. Али, са данашњег аспекта морамо бити и  тужни. Ми смо један од најтужнијих народа који обележава крај великог рата, јер, питање је, да ли је победио народ који је изгубио трећину популације и 52 одсто мушког становништва”, рекао је Банђур и нагласио да је ”исувише велика жртва дата за нешто у шта смо веровали, за државу која се показала да је само нама била циљ, а свима другима је била средство до неког другог циља.”

Свечана академија поводом завршетка Првог светског рата биће одржана вечерас у сали Народног позоришта у Нишу.

У Официрском дому у Нишу данас је отворена путујућа изложба посвећена сећању на ослобађање Србије у јесен 1918. и сећање на солидарност српских и француских војника и цивила у Првом светском рату.

Протекао је један век откада је пробој Солунског фронта омогућио савезничким трупама Источне армије, напредовање ка Дунаву и Јадрану, као и ослобађање Србије, тешко страдале у рату.

Осећања која буде беседе о ослобађању Србије од стране Источне армије, са француским и српским трупама у првим редовима, остају у срцу заједничког сећања, које чувају многи српски градови.

Отварању изложбе присуствовали су његова екселенција амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолини и градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

И након сто година, много је српских породица које негују успомену на оне који су се борили за слободу, на фронту или у позадини. Бројне су приче које сведоче о посебној солидарности француских и српских цивила и војника у то ратно доба.

Ова изложба враћа нас у те историјске дане и доноси сведочанства грађана Србије који су се одазвали позиву Француког института у Србији и пристали да поделе приче и успомене чуване у њиховим породицама кроз генерације. Сведочанства су прикупљана од марта до јуна 1918. и биће представљена на друштвеним мрежама Француског института. Многа од њих уврштена су у ову изложбу.

Изложбу је реализовао Француски институт у Србији у сарадњи са градским управама, архивима и музејима градова Београд, Кладово, Књажевац, Лесковац, Неготин, Ниш, Пирот, Прокупље, Врање, Зајечар и стручним сарадницима: др Станислав Сретеновић, историчар и др Александра Мирић, архитекта-конзерватор.

Полагањем венаца на споменик ослободиоцима и у спомен парку Бубањ ,обележен је Дан ослобођења Ниша у Другом светском рату.

У присуству многобројних грађана, венце су положили градоначелник Ниша Дарко Булатовић, председник Скупштине града Раде Рајковић, Јелена Митровски, градска већница, представници војске, полиције, борачких удружења.

Осим на Тргу краља Милана, венци су положени и у меморијалном комплексу Бубањ.

Ниш је ослобођен 14. октобра 1944. године, када је 22. дивизија народно-ослободилачког покрета ушла у град и напала немачке трупе.

Иначе, борбе за ослобођење Ниша у Другом светском рату, такозвана “Нишка операција”, почела је 8. октобра 1944. године у 8 часова.

          На Седамнаестом међународном фестивалу позоришта за дјецу, који се одржавао од 7. до 12. октобра у Бања Луци  (Република Српска, Босна и Херцеговина), стручни жири доделио је награду за глумачко остварење Биљани Раденковић за улогу Баба Верице у представи „Цвеће мале Иде“.

          У такмичарском програму фестивала учествовало је 13 професионалних позоришта из: Пољске, Гватемале, Турске, Хрватске, Италије, Рсуије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије. У пратећем програму одигране су четири представе, а у част награђених на затварању фестивала и ове године наступило је Позориштанце “Пуж”. Организатор фестивала је Дјечије позориште Републике Српске.

          Награда за најбољу представу у целини припала је представи “Орфеј” Дечјег позоришта Суботица. Жири је заседао у саставу: Алек Родић, глумац и директор Малог позоришта „Душко Радовић“ (Београд, Србија), Јарослав Антоњук, редитељ и директор Театра глумца и лутке (Ломжа, Пољска), Раде Симовић, драматург и театролог (Бања Лука, Република Српска).

          Представу „Цвеће мале Иде“ режирала је Марија Крстић, а улоге тумаче: Мирјана Ђорђевић, Биљана Раденковић, Александра Павловић, Станислава Јоковић, Младен Милојковић и Срђан Миљковић.

          Бањалучки фестивал има за циљ да најмлађој публици и културној јавности представи лепезу стилова и форми позоришног изражавања и најбоље представе за децу са домаће и међународне сцене, као и размену искустава у области културе.

          Ово је било прво фестивалско извођење представе „Цвеће мале Иде“, коју већ за седам дана очекује и учешће на Фестивалу представа за децу и младе „Мали Јоаким“ који се ове године одржава у Ужицу.

У градској кући у Нишу вечерас је приређен свечани пријем поводом стогодишњице ослобођења Ниша у Првом светском рату. Домаћин пријема био је Градоначелник Ниша, а најважније званице представници Војске Србије, полиције, служби безбедности и, наравно, представници удружења која негују традицију ослободилачких ратова и сећање на славне претке, ослободиоце, као и удружења која окупљају њихове потомке.
Градоначелник је поручио да жртву нишких ослободитеља морамо да носимо као одговорност према нашем граду, који су нам преци достојно у аманет оставили. Сачували смо понос и достојанство српског имена, један град и једна мала земља на Балкану остали су и данас непокорена територија непокорних људи!
”Историја се не сме заборавити, јер, ко историју заборави осуђен је да је понови. Зато, свечаним окупљањем поводом Дана ослобођења Ниша у Првом светском рату, желео бих да пошаљемо једну велику поруку: ако човек не уништи рат, рат ће уништити човека! Српска страдања никада нећемо заборавити, али их никада више нећемо поновити”, рекао је Градоначелник Булатовић.
На ток и догађаје који су претходили 12. октобру 1918. и дану ослобођења Ниша и Србије, подсетио је историчар Никола Арсић, а у културном делу пријема наступили су Вокални састав Константин, гудачки квартет Симфонијског оркестра у Нишу и глумац нишког Народног позоришта Мирослав Јовић.

Изложба у Дому Војске Србије „Дијанина деца“, говори о жени која је из концентрационог логора Јасеновац током Другог светског рата спасила од сигурне смрти више од 7 500 српских дечака и девојчица. Изложбу је отворио командант Копнене војске Србије генерал-потпуковник Милосав Симовић. Аутори Слађана Зарић и Иван Мангов су оригиналне фотографије, документарне снимке и архивску грађу сместили у тескобну атмосферу логора и на аутентичан начин приказали патње и ужасе, страдање и спас деце-српске, ромске и јеврејске. Ова изложба прилика је да они који  знају ко је Дијана Будисављевић допуне знање, а да млађе генерације сазнају о њеном херојству. Ова изложба још једна је прилика да се сазна шта се дешавало са нашим народом. Изложба је део пројекта „Дијанина деца“ у оквиру којег је и на националном сервису емитован документарни филм. Изложби је присуствовао и градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

У оквиру обележавања славе Града Ниша, Свети Цар Константина и Царица Јелена за госте из иностранства, представнике града побратима Сереса из Грчке, руског Курска, Аустрије и Турске организована је посета музеју и спомен соби Копнене војске у згради команде КОВ Војске  Србије у Нишу.
У присуству Градоначелника Ниша Дарка Булатовића са сарадницима, госте је примио Командант Копнене војске генерал потпуковник Милосав Симовић и упознао их са идејом о формирању једне овакве поставке и процесом настанка Спомен собе у коме су две године даноноћно учествовале десетине официра, подофицира, војника и цивилних лица Копнене војске.
Према речима генерала Симовића, сврха Спомен собе и музеја је отимање од заборава свих војника, старешина и цивила страдалих у ратним дејствима од 1804. до данас и одавање поште и захвалностима свима који су своје животе положили у темеље стварања модерне Србије и очување њене слободе.
Осим поставке која обухвата преглед активности јединица Копнене војске од њеног стварања, приказан је читав процес настанка српске државе и војске од средњег века до данас. Приказане су униформе, наоружање, заставе, грбови и обележја свих јединица кроз историју, прегледи ратних догадјања и битака од I српског устанка до последњих сукоба на простору Косова и Метохије и Копнене зоне безбедности. Побројани су и сви команданти и руководиоци војних јединица кроз историју, као и прикази сарадње са другим армијама, локалном самоуправом, државним органима и удружењима грађана.

Највећу пажњу гостију изазвала је, ипак, посета спомен соби са више од 16 000 имена и фотографија погинулих војника и цивила у свим ратовима од почетка XIX века до НАТО агресије и доласка КФОР-а на простор Косова и Метохије, међу којима су и имена грчких војника страдалих ратујући са српском војском у I светском рату, као и имена британских, руских, француских војника и цивила погинулих на овим просторима у борбама за ослободјење Србије од окупатора.