Координаторка за ромске политике Европске комисије Марта Гарсија Фидалго и пројектна менаџерка за социјалну инклузију и права мањина при Делегацији ЕУ у Србији Мирјана Максимовић боравиле су у полудневној посети Градској општини Нишка Бања, након чега су у Нишу посетиле и Ромски културни центар у коме је почела бесплатна обука за кројаче.

Посета Нишкој Бањи и Нишу је организована у оквиру пројеката “Успостављање стамбене и финансијске аутономије Рома повратника и интерно расељених лица кроз сарадњу на локалном нивоу” који финансира Европска унија, а спроводе Београдски фонд за политичку изузетност, Лига Рома и Градска општина Нишка Бања.

Током посете Нишкој Бањи координаторка за ромске политике и пројектна менаџерка упознала се са пројектом и постигнутим резултатима, али и посетитиле су три породице из групе повратника по реадмисији. Посету Нишу је завршила обиласком првог Ромског културног центра на Балкану који је отворен у мају ове године.

“Пуно се ради на интеграцији Рома кроз документа, али је јако важно да сазнамо каква је ситуација на терену. Мој генерални утисак након данашњег дана је да има још много проблема и потреба, али ћу отићи са утиском да овде постоје људи који имају воље и спремности и у политичкој сфери и у донаторској заједници, да помогну као и да постоји стварни потенцијал у ромској заједници међу људима са којима смо се данас срели”, казала је координаторка за ромске политике Европске комисије Марта Гарсија Фидалго.

Марта Гарсија Фидалго је, пре доласка у Ромски културни центр, посетила једну повратничку ромску породицу са петоро дивне деце.

“Схватили смо да би без икакве помоћи било, заиста, тешко да ова породица направи било какву будућност за себе. Међутим, видимо да овде постоји добра воља и општина и невладиних организација и Европске комисије да помогну овим породицама. Уз ту подршку оне ће у будућности моћи да напредују”.

Координаторка за ромске политике Европске комисије Марта Гарсија Фидалго је додала да они пуно раде у вези положаја мањина, а нарочито у вези са ромском мањином. Желе да интеграција Рома постане важан део политичког програма.

“У политичкој сфери можемо да направимо везу између интеграције Рома и придруживања ЕУ зато што желимо да и они политичари који нису много заинтересовани за питање Рома, али јесу за придруживању ЕУ, схвате да је интеграција Рома један од услова за то, али права интеграција, на терену”, истакла је Фидалго.

У хотелу “Тами резиденc” у Нишу свечано су отворени 25.-и “Октобарски сусрети у социјалној заштити” , међународни стручни скуп, ове године под називом “Насиље над децом – реакција система”.

У присуству представника Министарства за рад, борачка и социјална питања, Коморе социјалне заштите, представника Града и великог броја домаћих и страних стручњака из области дечије и социјалне заштите почела је серија дводневних предавања и радионица у циљу будућег развоја и побољшања превентивних мера, законодавних оквира и имплементације знања и искустава кроз међусекторску сарадњу и деловање релевантних институција.

“У том циљу Град Ниш подржава континуирану едукацију из области социјалне заштите “, навела је на отварању ресорна већница Тијана Ђорђевић – Илић.

Према њеним речима
сви актери у систему морају се запитати колико се на адекватан начин реагује и да ли се реагује у право време када је насиље над децом у питању.

“Треба развијати и превентивне мере ,јер иако су законодавни оквири добро утемељени, имплементација истих мора бити развијенија кроз међусекторску сарадњу и деловање релевантних институција”,речено је на овом скупу.

На свечаности у Градској кући у Нишу градска већница Јелена Митровски уручила је Владану Матијевићу писцу из Чачка књижевну награду „Рамонда сербика“.

Одлуку да се ова престижна награда додели Владану Матијевићу једногласно је донео жири у саставу: Звонко Карановић, председник (лауреат за 2018. годину), Радосав Стојановић, члан и Велибор Петковић, члан.

У образложењу жирија се између осталог каже да имајући у виду значај награде „Рамонда сербика“ коју Књижевна колонија Сићево додељује од 1995. године (прва Колонија одржана је 1991), жири је размотрио све ауторе који својим опусом завређују да се нађу у кругу кандидата за ово високо признање. Полифонијски дијалог о досадашњим лауреатима и писцима чије целокупно дело представља изузетан допринос српској књижевности, а још нису овенчани „Рамондом Сербиком“, довео је до имена писца чије је дело неоспорно велико – Владана Матијевића.

Награда „Рамонда сербика“ само је „бесмртни цвет у круни“ признања за књижевно дело непролазне вредности, а о личности и стваралачком „вјерују“ Владана Матијевића најбоље сведочи његова ауторефлексија: „Уметничко стварање, писање посебно, није спортско такмичење које човека обавезује на све боље резултате. Да би се од њега живело мора се мислити на тираже и објављивати бар једном годишње. Ја то не могу. Живео сам за писање, али не и од њега, и не видим како би се то могло променити?! То је моја судбина.“

У Градској кући данас је уприличен свечани пријем за нишке планинаре, на коме су Градоначелник Дарко Булатовић и градски већник за спорт Бранислав Качар угостили чланове експедиције Планинарског друштва Мосор која сутра креће пут Турске где ће се попети на древни, библијски врх Арарат, а потом прећи у суседни Иран и кренути у поход на највиши врх Персије, Дамаванд.

Иако ова два врха, са својих 5 165 односно 5 671 метара висине, не спадају у ред најизазовнијих и најпопуларнијих алпинистичких подухвата, њихова вредност није занемарљива јер су у питању врло високе купе угашених вулкана, и успон на њих увек представља велики изазов, каже вођа експедиције Владислав Ценић који је, у име свих девет чланова експедиције захвалио Граду на помоћи у организацији овог подухвата.

Градоначелник Булатовић је планинарима пожелео успех у остварењу свог циља и поручио да је Ниш поносан на своје планинаре и алпинисте који су већ освојили и заставу Града Ниша завијорили на готово свим највишим врховима света.

Већник Бранислав Качар је истакао да је Град подржао финансијски ову акцију и нагласио да се из године у годину издваја све више средстава за развој спорта у Нишу, без обзира да ли је у питању врхунски или рекреативни, јер, како је рекао, само чињеница да у Нишу има више од 1000 активних чланова планинарских друштава, довољно говори о значају и популарности овог спорта међу Нишлијама свих старосних доба.

Градско веће усвојило је, на данашњој седници, измене Решења о јавном градском и приградском превозу на територији Града Ниша. Овом одлуком, пензионери са најнижим примањима  који су због новембарског повећања пензија изгубили могућност за бесплатан превоз, поново ће моћи да остваре то право.

По досадашњем решењу, лимит је био 25 283,00 динара, док се по новој одлуци, граница подиже на 26 547,00 динара, што је повећање од 5 процената, колико су порасле и пензије, рекао је Градоначелник Ниша, додајући да су поједини грађани право изгубили због свега пар стотина динара, и да ова одлука то исправља.

”Пензионери који су остваривали право на бесплатан превоз пре последњег повећања пензија, сада поново имају ту могућност“, рекао је Булатовић и нагласио да се овом одлуком испуњава обећање које је  јесенас дато пензионерима, али најављује и нове погодности и бенефите.

”Морамо водити рачуна о грађанима, али морамо и бринути о приходима и стабилности Буџета. Ово није мали издатак за Град, али представља значајну помоћ нашим најстаријим суграђанима. Могу да кажем да ћемо у другој половини године  размишљати и о другим повластицама када је јавни превоз у питању, али то зависи, пре свега, од могућности у Буџету града“, закључио је Градоначелник Булатовић.

У тренутку када обележавамо Медјународни дан борбе против насиља над женама морамо бити свесни чињенице да се само у неколико претходних дана догодило висе случајева тешког породичног насиља. То што се догадја данас, догадјаце се и сутра, уколико не прихватимо одговорност и постанемо свесни истине да насиље није проблем појединаца већ свих нас. Као одговорно друштво морамо укључити све ресурсе надлежних институција, тежити ка доброј координисаности у спроводјењу активности и имати више емпатије према жртвама. То ћемо постићи, једино уколико подјемо од тога да смо баш ми ти који смо главни ликови суморних статистика . Жене, будите храбре , пријавите насиље , чувајте своје достојанство и увек бирајте себе !

Тијана Ђорђевић Илић
Чланица Градског већа Града Ниша

Градски већник ресорно задужен за образовање Мирко Зечевић и секретарка Секретаријата за образовање Марина Костић обишли су данас у селу Паљина истурено одељење основне школе „Лела Поповић“ из Миљковца .

Школа у Паљини већ неколико година има исти проблем ,а то је искључена електрична енергија због заосталих дуговања у износу од око 200 хиљада динара,па се наставни процес одвија отежано и искључиво у преподневним часовима.

Разлог за константну обуставу струје школи је имовинске природе,јер зграда припада земљорадничкој задруги из Доње Трнаве .Како имовински односи са градом нису решени нарасли су и дугови за струју,због чега је и дошло до њене обуставе.

Како је најавио градски већник Зечевић биће предузете све законом прописане мере како би се ова ситуација решила што пре  и како би се стекли услови да измирењем обавеза према дистрибуцији школа несметано функционише.

“Укључићемо све надлежне градске институције  да у складу са својим овлашћењима што пре реше овај имовински проблем са земљорадником задругом ,како би се нормализовала настава и како би деца могла да користе и компјутере и неопходна електронска наставна средства“рекао је већник Зечевић.

Иначе ,ово истурено одељење миљковачке школе у Паљини има укупно 11 ђака који похађају  ниже разреде и то од првог до четвртог.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић поднео је двогодишњи извештај о свом и раду Градског већа пред одборницима Скупштине града. Као најзначајнији резултат истакао је стабилизацију градских финансија, редовно извршавање свих обавеза, враћање дугова из ранијег периода у износу од 2,6 милијарди динара и неподизање нових кредита, ни за текућу ликвидност, нити дозвољеног минуса, што је чињено у ранијем периоду, почев од 1996. године, па надаље. Такође, према његовим речима, овај период обележила је и велика подршка председника Републике и Владе, како финансијска, тако и инвестициона, Граду Нишу, од инвестиција које нас чине великим регионалним центром овог дела наше државе, као што су: завршетак ауто-путева, реконструкција пруга, улагање у аеродром, завршетак Клиничког центра, активности на изградњи заобилазне пруге и реконструкцији пруге од Ниша ка Димитровграду, нова фабрика за пречишћавање отпадних вода, нових 6 фабрика, велики број нових радних места, реконструкција једног и изградња још једног потпуно новог булевара, реконструкција школа, подршка за реконструкцију фасада.

Булатовић је истакао да су и председник и Влада, више пута били у Нишу , као и бројни амбасадори, чије су посете имале за циљ управо пружање подршке  за развој овог дела Србије. „Број незапослених у односу на 2011. до данас смањен је за 10 600 људи, а повећан је број запослених за 17 000. Нова радна места, запошљавање, бољи стандард наших суграђана, задовољнији људи јесте оно чему стремимо“, каже Булатовић. Градоначелник је поручио да има и ствари којима није задовољан: „Највише су нас оптерећивали дугови које смо наследили из ранијег периода које морамо да враћамо, а да истовремено сервисирамо уредно све редовне обавезе. До овог тренутка смо се успешно носили са тим, а уверен сам да ћемо и надаље успешно решавати те проблеме. Такође, недовољно људи имамо у области пројектовања, што је предуслов за развој и реализацију великих пројеката. Никада раније Град Ниш није имао оволико инвестиција, великих пројеката. За решавање комуналних проблема за Хум, за Бреницу и остале делове града, у наредној години издвојићемо најмање милијарду динара више него ове године и зато нам је потребно више пројектаната. Издвојили смо 6,5 милиона динара за пројектовање ван Завода за урбанизам, како бисмо били спремнији за пројекте који нам предстоје“, закључио је градоначелник.

Циљ усвајања ове стратегије је смањење броја страдалих у саобраћајним незгодама, кроз јасно дефинисане планове, рекао је на јавној расправи о овом стратешком документу члан Градског већа задужен за саобраћај, Игор Војиновић. „Основни циљ је да до 2021.не буде страдалих, старијих од 65 година, јер кад се посматра заступљеност различитих учесника у саобраћајним незгодама у нашој земљи, половина свих погинулих пешака припада овој старосној категорији. На подручју ПУ Ниш у претходних пет година страдало је 89 људи, међу којима је највећи број старих. Стратегију преати Акциони план са конкретним мерама које би требало да побољшају безбедност на појединим локацијама у Граду Нишу, такозваним „црним тачкама“. Урађена је детаљна анализа и снимање стања на улицама Ниша не би ли се дефинисале најкритичније саобраћајне тачке у граду, а на појединим местима постављени су нови семафори и светлосна сигнализација“, рекао је Игор Војиновић. Израда Стратегије безбедности саобраћаја кошта 2,8 милиона динара, а средства је обезбедио Савет за безбедност саобраћаја Града Ниша од саобраћајних прекршаја, начињених на територији Ниша.