Излетишта

image_pdfimage_print
NiskaBanja
Централни трг у Нишкој бањи

Нишка Бања је туристичко место са лековитим изворима топле воде, познатим још у доба Римљана, природно обогаћеним благотворном концентрацијом гаса радона са просечном температуром од 37 степени. Лежи у подножју живописних падина Коритника – огранка Суве Планине, на надморској висини од 248 метара и спада у ред најрадиоактивнијих у Југославији. Има умерено континенталну климу са пријатним летима и благим зимама. Од Ниша је удаљена 10км. Бања има око 5000 становника, велики број ресторана, лечилишне, хотелске и спортско-рекреационе капацитете, здравствену станицу, апотеку, пошту, галерију, библиотеку, летњу позорницу, цркву и располаже са око 3500 постеља у приватном смештају.

Бања Топило се налази на северном ободу нишке котлине. Ова релативно мала бања откривена је сличајно, али се вест о њеној лековитости брзо проширила. Топла (34°C) минерална вода извире из око 18 извора, снагом од 10м/сек. Минерална вода има pH 7,3 док суви остатак на 180°C износи 0,2968. Вода служи за купање (реуматске болести и нервни систем) и пијење (хронична оболења желудца, запаљења жучне кесе, бубрега и мокраћних канала). Бања има око 170 кућа са приближни 500 регистрованих кревета.

KamenickiVisКаменички вис је једно од неколико узвишења на планинском венцу Калафата који са северне стране ограђују нишку котлину. Налази се изнад села Каменица по коме и носи име, а на надморској висини од 807м. Првобитан назив виса је био Каменита глава. Терен је благо формиран и покривен ниским шумским растињем. На северној страни постоји Студени кладенац – једини извор у њеном ужем подручију. Каменички вис је омиљено једнодневно излетиште нишлија у току целе године. На северној страни прокрчена је шума и изграђена ски стаза од 350м као и стаза за санкање и два мања ски лифта. Могуђ је и вишедневни смештај у туристичком насељу “Шумски цвет” који поседује ресторан и 21 комфорни викенд објекат.

BojanineVodeБојанине воде се налазе северозападно од Соколовог камена на надморској висини 920 метара. Планинарски дом (саграђен 1958. године) и осматрачница (1963.) су окружени густом претежно буковом шумом. Од дома воде планинарски успони на Трем (н.в.1810м), Соколов камен (н.в.1552м) и Мосор (н.в.985м). Објекат припада Планинарском савезу града Ниша. Због добре оријентације терени на Бојаниним водама задржавају снег преко целе зиме. Локација ски комплекса налази се у подножију Соколовог камена. Главна ски стаза дуга је 900м са висинском разликом од 320м и погодна је за такмичења у слалому. Друга стаза, Горња пољана, дужине 500м идеална је за почетнике, санкање, игре на снегу и др. Ски лифт је дуг 300м са капацитетом 700 смучара на сат.

Церјанска пећина – Церјанка су нови називи пећине код села Церије надомак Ниша. Прави њен назив је Провалија. Улаз је на 515м надморске висине. Дужина откривених ходника је преко 4000м док је сам главни ходник дугачак 3360м. Истражени део пећине састоји се од четири до сада позната објекта: Нишке пећине Церјанка, Понора Церјанска пропаст, периодичног асцедентно сифонског врела код села Кравље и дубоке крашке јаме изнад врела у селу Кравље. Истражени ходници су пуни узина и проширења, тако да поједини делови нису шири од 1м. Откривене дворане су и до 100м дужине, 30м ширине и 35м висине. Пећински украси сталактити и сталагмити су местимично врло густо поређани. Посебну вредност пећине чине хелактити – пећинске руже – који до сада нису нађени ни у једној пећини код нас.

SicevackaKlisura
Тунел кроз Сићевачку клисуру, аутопут Ниш-Софија

Сићевачка клисура представља сужени део нишавске долине између Просека и Равног Дола. Дугачка је 15,9км и спаја нишку котлину са белопаланчком котлином. Клисура је подељена на Горњу или Црнчанско-градиштанску и Доњу или Островичку. Прва делује као стешњен кањон, а ова друга је развученијих страна. Са севера је ограђена Сврљишким планинама, а са југа огранцима Суве планине. У Турско време клисура се не помиње. Била је без пута и ненасељена. Са појавом хајдука клисура постаје њихово уточиште. У новије време клисура добија туристичко географски значај. Кроз клисури пролази модеран пут, изграђен је хотел и много викенд кућа. У клисури се налази манастир Св. Богородице у селу Сићеву (1644. год., обновљен 1875. год.) и црква Св. Петке у Островици. Због геоморфолошких одлика и раритета флоре и фауне Сићевачка клисура је пре 20 година проглашена за Специјални резерват природе.

Јелашничка клисура налази се код села Јелашнице на 11км од Ниша. У време Римљана ту је пролазио војни пут “Via Militaris”, који је задржао свој значај и за време Турака, о чему сведоче и данас видљиви остаци стратешких ознака уклесаних у стене. Клисура обилује природним лепотама, водопадима, флором и фауном. Природна реткост првог степена заштите је реликтна врста Рамондија (фамилија Gesneriaceae Ramonda sp./serbica-nathaliae). 1995. године клисура је проглашена за Специјални резерват природе.

JelasnickaKlisura
Камена пирамида над
кањоном Јелашниче клисуре