Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF) подржаће са укупно 5,5 милиона евра бесповратних средстава за израду пројектно-техничке документације за изградњу обилазне пруге око Ниша и модернизацију пруге Ниш-Прешево-граница са Македонијом.

Одлуку о финансијској подршци припреми техничке документације за ова два пројекта Управни одбор WBIF донеo је на предлог Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуру.

Од укупног износа, два милиона евра одобрено је израду пројекта за грађевинску дозволу за једноколосечну обилазну пругу око Ниша, као дела модернизације пруге на Коридору 10 од Ниша до Димитровграда, док је 3,5 милиона евра опредељено за израду идејног пројекта са студијом оправданости и студијом процене утицаја на животну средину за модернизацију пруге на Коридору 10, деоница Ниш-Прешево-граница са Македонијом, наводи се у саопштењу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије.

У Нишу је данас одржана презентација пројекта „Ажурирање адресног регистра у Републици Србији“. Пројекат се спроводи  под покровитељством Председнице Владе Републике Србије, а реализују га Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство државне управе и локалне самоуправе и Републички геодетски завод, чије је представнике примио Градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

Градоначелник је пружио  пуну подршку реализацији овог, за грађане, изузетно важног пројекта, и истакао да је већ учињено много по питању преименовања, тако да у Нишу више нема улица са истим називом.

Када је реч о давању назива улицама на сеоском подручју, Градоначелник је рекао да је ово прилика да се многим личностима искаже поштовање и захвалност, а посебно онима који су у ратним дешавањима у претходним деценијама изгубили живот, пре свега у срединама у којима су живели, наравно, уз сагласност породице.

У разговору је наглашено и да ће трошкове техничког поступка, израде табли са називима улица и кућних бројева сносити Држава, како би овај процес што мање коштао саме грађане, који ће као једину обавезу имати то да све промене унесу и у личне документе, што ће, када су у питању документа са уграђеним чипом, такође бити бесплатно.

Према подацима Министарства унутрашњих послова 3.028.020 грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега 2.676.898 грађана је пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице (познато као „нема улице бб“). Процена је да на територији Србије недостаје нешто више од 47.000 назива улица, и милион кућних бројева, рекао је Вукашин Гроздић саветник Председнице Владе Србије.

Адресни регистар поседује податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред регистра о привредним друштвима, регистра становништва и регистра непокретности.

За вођење адресног регистра надлежан је Републички геодетски завод, али упис адреса РГЗ врши на основу формалних одлука јединица локалних самоуправа о давању назива улица. Закон о локалној самоуправи прописује изворну надлежност локалне самуоправе у додељивању назива улица, тргова и заселака.

Крајем прошле године Влада Србије формирала је координационо тело за унапређење адресног регистра које укључује сва релевантна министарства и организације.

Процена је да ће укупни трошкови ажурирања регистра и обележавања улица и кућних бројева износити 5 милиона евра.

Очекује се да ће крајем 2018. године бити расписана обједињена јавна набавка за све таблице улица и кућних бројева на територији Србије. Обележавање ће трајати oд новембра до краја априла 2019. године.

Након ажурирања улица у ЈЛС, локалне службе и државни органи (МУП, ЛПА), сукцесивно ће усклађивати своје базе података са ажурираним регистром.

У Градској кући у Нишу заменик градоначелника проф. др Милош Банђур примио је истакнуте руске глумце који бораве у Нишу у оквиру манифестације „Дани руског филма“.

Уметници из Русије искористили су прилику  да се друже са љубитељима филма и одговарају на питања новинара, а затим је организована и шетња до нишке Тврђаве, где су глумци из Русије упознати укратко са историјом и традицијом града.

Пројекције филмова у оквиру манифестације „Дани руског филма“ одржаће се од 5. до 7. јула у 18 сати у биоскопу Вилинград, у Обреновићевој улици у  Нишу, а истовремено ће бити и пројекција у  Југословенској кинотеци у Узун Мирковој 1 у Београду.

Све пројекције су бесплатне, а фестивал ће бити отворен филмом режисера Павла Дроздова „Нећемо се поздравити“, коју ће српска публика видети одмах након руске премијере.

Нишлије ће имати прилику да погледају и драму „Тренер“ у режији Данила Козловског, ратни трилер „Нећемо се опраштати“ Павела Дроздова, комедију „Ја мршавим“ Алексеја Нужнија, као и трилер „Гогољ почетак“ Егора Баранова, драму „Довлатов“ Алексеја Германа млађег, фантастичну причу „Последњи витез“ Дмитрија Ђаченка и комедију „Здраво, Оксана Соколова“ Кирила Васиљева.

Изложба у Дому Војске Србије „Дијанина деца“, говори о жени која је из концентрационог логора Јасеновац током Другог светског рата спасила од сигурне смрти више од 7 500 српских дечака и девојчица. Изложбу је отворио командант Копнене војске Србије генерал-потпуковник Милосав Симовић. Аутори Слађана Зарић и Иван Мангов су оригиналне фотографије, документарне снимке и архивску грађу сместили у тескобну атмосферу логора и на аутентичан начин приказали патње и ужасе, страдање и спас деце-српске, ромске и јеврејске. Ова изложба прилика је да они који  знају ко је Дијана Будисављевић допуне знање, а да млађе генерације сазнају о њеном херојству. Ова изложба још једна је прилика да се сазна шта се дешавало са нашим народом. Изложба је део пројекта „Дијанина деца“ у оквиру којег је и на националном сервису емитован документарни филм. Изложби је присуствовао и градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

Град Ниш добитник је признања Шампион локалног развоја за 2018/19. годину за најбољу праксу у привлачењу инвеститора. У оквиру заједничког пројекта НАЛЕД-а и Развојне агенције Србије признања су додељена истакнутим појединцима, градовима и општинама који су својим радом допринели развоју локалних самоуправа, а поред Ниша, признања су додељена и Шапцу, Бечеју и Крушевцу.

Признања лауреатима уручили су потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, а  у име Града Ниша ово престижно признање, које сведочи о спремности и способности Ниша да изађе у сусрет инвеститорима и привредницима и да створи позитивно пословно окружење, примио је градски већник ресорно задужен за привреду и економски развој Михајло Здравковић.

”Ово још једна награда која доказује да радимо праву ствар. Захваљујући свесрдној подршци из Републике спремно смо дочекали инвеститоре и успели да отворимо нове фабрике.

Наши резултати нису само на папиру, већ су видљиви свуда око нас.

На данашњи дан број незапослених у Нишу је 26 041, што је 10 000  мање него што је било 2012. године. Наравно, ова награда нам још једном показује да треба да наставимо да радимо као до сада. То нам је нови подстрек, поред награде коју смо недавно добили од Фајненшл тајмса, и верујем да ћемо и у наредном периоду имати успешне резултате”, рекао је Здравковић.

Признања Шампион локалног развоја додељена су на Националној конференцији о локалном економском развоју, на којој су представљени и резултати истраживања о капацитетима локалних самоуправа за ЛЕР, спроведеног у оквиру заједничког пројекта НАЛЕД-а и Развојне агенције Србије.

Такође, на скупу су размотрени и нови механизми подршке општинама и градовима како да привуку  инвестиције, успоставе бољу сарадњу са постојећом привредом и традицију и културу ставе у функцију економског развоја.

Градоначелник Дарко Булатовић разговарао је са мештанима Бербатова и Вукманова. Сусрету су, поред Градоначелника, присуствовали и представници ЕПС, Градске општине Палилула, Дирекције за изградњу града, ЈКП Наисус, ЈКП Медијана, ЈКП Паркинг сервис и Секретаријата за пољопривреду.

Градоначелник је истакао да ће у Буџету за наредну годину бити три пута више средстава за Програм изградње и комуналног уређења  и да ће то створити услове да се много више и ради на обезбеђивању бољих услова за живот без обзира да ли је у питању градско или приградско подручје.

Мештани су Градоначелника упознали са највећим проблемима, а као горућа, у разговору су истакнута питања водоснабдевања, електричне енергије, путне инфраструктуре, канализације, а када је у питању Вукманово, и велика штета коју усевима наносе дивље свиње, али и ловци који их лове.

Представници Електропривреде најавили су почетак радова на замени стубова и проводника на 10 КВ далеководу од Габровца до Вукманова, што би, када радови буду завршени, што се очекује до краја летње сезоне, требало да овом селу, али и суседном Бербатову омогући много стабилније и уредније снабдевање електричном енергијом.

Ове недеље почеће и санација коловоза и ударних рупа на путу до Вукманова и Бербатова, кошење траве и растиња дуж пута и у самим селима, као и замена уличног осветљења.

Такође, договорено је да се по питању водоснабдевања и одржавања сеоских водовода активније укључе и стучњаци ЈКП Наиссус који треба прегледају систем и предложе мере за будуће одржавање и побољшање система којим се водом снабдевају мештани Вукманова, пре свега.

Поред тога, наглашена је и потреба за организованим одвозом смећа из Вукманова и Бербатова, који још нису у систему ЈКП Медијана, и почетак те активности планиран је за почетак јесени.

Градоначелник Булатовић је рекао да ће слични састанци са мештанима осталих сеоских и приградских насеља у Нишу бити организовани и наредних недеља, како би се у припреми планова и програма изградње за наредну буџетску годину у што већој мери сагледале и реалне потребе грађана, и изнашла решења за горуће проблеме.