АЖУРИРАЊЕ АДРЕСНОГ РЕГИСТРА – ТРИ МИЛИОНА ГРАЂАНА СРБИЈЕ НЕМА АДРЕСУ

  • dav
    dav
  • dav
    dav
  • sdr
    sdr
  • dig
    dig
  • dav
    dav
  • dav
    dav
  • dav
    dav
  • dav
    dav
  • dav
    dav
  • dav
    dav
  • dav
    dav
image_pdfimage_print

У Нишу је данас одржана презентација пројекта „Ажурирање адресног регистра у Републици Србији“. Пројекат се спроводи  под покровитељством Председнице Владе Републике Србије, а реализују га Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство државне управе и локалне самоуправе и Републички геодетски завод, чије је представнике примио Градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

Градоначелник је пружио  пуну подршку реализацији овог, за грађане, изузетно важног пројекта, и истакао да је већ учињено много по питању преименовања, тако да у Нишу више нема улица са истим називом.

Када је реч о давању назива улицама на сеоском подручју, Градоначелник је рекао да је ово прилика да се многим личностима искаже поштовање и захвалност, а посебно онима који су у ратним дешавањима у претходним деценијама изгубили живот, пре свега у срединама у којима су живели, наравно, уз сагласност породице.

У разговору је наглашено и да ће трошкове техничког поступка, израде табли са називима улица и кућних бројева сносити Држава, како би овај процес што мање коштао саме грађане, који ће као једину обавезу имати то да све промене унесу и у личне документе, што ће, када су у питању документа са уграђеним чипом, такође бити бесплатно.

Према подацима Министарства унутрашњих послова 3.028.020 грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега 2.676.898 грађана је пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице (познато као „нема улице бб“). Процена је да на територији Србије недостаје нешто више од 47.000 назива улица, и милион кућних бројева, рекао је Вукашин Гроздић саветник Председнице Владе Србије.

Адресни регистар поседује податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред регистра о привредним друштвима, регистра становништва и регистра непокретности.

За вођење адресног регистра надлежан је Републички геодетски завод, али упис адреса РГЗ врши на основу формалних одлука јединица локалних самоуправа о давању назива улица. Закон о локалној самоуправи прописује изворну надлежност локалне самуоправе у додељивању назива улица, тргова и заселака.

Крајем прошле године Влада Србије формирала је координационо тело за унапређење адресног регистра које укључује сва релевантна министарства и организације.

Процена је да ће укупни трошкови ажурирања регистра и обележавања улица и кућних бројева износити 5 милиона евра.

Очекује се да ће крајем 2018. године бити расписана обједињена јавна набавка за све таблице улица и кућних бројева на територији Србије. Обележавање ће трајати oд новембра до краја априла 2019. године.

Након ажурирања улица у ЈЛС, локалне службе и државни органи (МУП, ЛПА), сукцесивно ће усклађивати своје базе података са ажурираним регистром.

You may also like...