1

АЖУРИРАЊЕ АДРЕСНОГ РЕГИСТРА – ТРИ МИЛИОНА ГРАЂАНА СРБИЈЕ НЕМА АДРЕСУ

У Нишу је данас одржана презентација пројекта „Ажурирање адресног регистра у Републици Србији“. Пројекат се спроводи  под покровитељством Председнице Владе Републике Србије, а реализују га Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство државне управе и локалне самоуправе и Републички геодетски завод, чије је представнике примио Градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

Градоначелник је пружио  пуну подршку реализацији овог, за грађане, изузетно важног пројекта, и истакао да је већ учињено много по питању преименовања, тако да у Нишу више нема улица са истим називом.

Када је реч о давању назива улицама на сеоском подручју, Градоначелник је рекао да је ово прилика да се многим личностима искаже поштовање и захвалност, а посебно онима који су у ратним дешавањима у претходним деценијама изгубили живот, пре свега у срединама у којима су живели, наравно, уз сагласност породице.

У разговору је наглашено и да ће трошкове техничког поступка, израде табли са називима улица и кућних бројева сносити Држава, како би овај процес што мање коштао саме грађане, који ће као једину обавезу имати то да све промене унесу и у личне документе, што ће, када су у питању документа са уграђеним чипом, такође бити бесплатно.

Према подацима Министарства унутрашњих послова 3.028.020 грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега 2.676.898 грађана је пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице (познато као „нема улице бб“). Процена је да на територији Србије недостаје нешто више од 47.000 назива улица, и милион кућних бројева, рекао је Вукашин Гроздић саветник Председнице Владе Србије.

Адресни регистар поседује податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред регистра о привредним друштвима, регистра становништва и регистра непокретности.

За вођење адресног регистра надлежан је Републички геодетски завод, али упис адреса РГЗ врши на основу формалних одлука јединица локалних самоуправа о давању назива улица. Закон о локалној самоуправи прописује изворну надлежност локалне самуоправе у додељивању назива улица, тргова и заселака.

Крајем прошле године Влада Србије формирала је координационо тело за унапређење адресног регистра које укључује сва релевантна министарства и организације.

Процена је да ће укупни трошкови ажурирања регистра и обележавања улица и кућних бројева износити 5 милиона евра.

Очекује се да ће крајем 2018. године бити расписана обједињена јавна набавка за све таблице улица и кућних бројева на територији Србије. Обележавање ће трајати oд новембра до краја априла 2019. године.

Након ажурирања улица у ЈЛС, локалне службе и државни органи (МУП, ЛПА), сукцесивно ће усклађивати своје базе података са ажурираним регистром.




„Дани руског филма“ у Нишу

У Градској кући у Нишу заменик градоначелника проф. др Милош Банђур примио је истакнуте руске глумце који бораве у Нишу у оквиру манифестације „Дани руског филма“.

Уметници из Русије искористили су прилику  да се друже са љубитељима филма и одговарају на питања новинара, а затим је организована и шетња до нишке Тврђаве, где су глумци из Русије упознати укратко са историјом и традицијом града.

Пројекције филмова у оквиру манифестације „Дани руског филма“ одржаће се од 5. до 7. јула у 18 сати у биоскопу Вилинград, у Обреновићевој улици у  Нишу, а истовремено ће бити и пројекција у  Југословенској кинотеци у Узун Мирковој 1 у Београду.

Све пројекције су бесплатне, а фестивал ће бити отворен филмом режисера Павла Дроздова „Нећемо се поздравити“, коју ће српска публика видети одмах након руске премијере.

Нишлије ће имати прилику да погледају и драму „Тренер“ у режији Данила Козловског, ратни трилер „Нећемо се опраштати“ Павела Дроздова, комедију „Ја мршавим“ Алексеја Нужнија, као и трилер „Гогољ почетак“ Егора Баранова, драму „Довлатов“ Алексеја Германа млађег, фантастичну причу „Последњи витез“ Дмитрија Ђаченка и комедију „Здраво, Оксана Соколова“ Кирила Васиљева.