Градска топлана Ниш је једина топлана у Републици Србији која је пред почетак грејне сезоне 2017/18. извршила снижење цене за 4,20% у фиксном и 6,67% у варијабилном делу, чиме је грејање у Нишу сврстано међу најјефтиније у Републици.

Испод Ниша, на листи градова са нижом ценом даљинског грејања су само она места која имају мале топловодне системе и мали број корисника, или градови који за грејање користе загрејану воду из термоелектрана, као што је случај у Обреновцу или Лазаревцу, на пример, рекао је Градоначелник Дарко Булатовић и истакао да је он изузетно задовољан пословним резултатима овог Јавно комуналног предузећа у претходној грејној сезони, што се посебно огледа у драстичном смањењу дугова према добављачима, што је и био дугогодишњи највећи проблем Топлане, али и Града, као оснивача.

Директор Градске топлане Предраг Милачић каже да  су спроведени ремонти и потпуно нова организација рада у предузећу побољшали степен корисности производног и дистрибутивног система, а самим тим и резултате пословања. Вишегодишња квалитетна наплата стамбеног и пословног простора, редовно сервисирање обавеза од стране Града Ниша и спроведене мере штедње су дале резултата, што се огледа у смањењу дуговања и затезних камата према „Југоросгаз“-у, тако да ће ЈКП „Градска топлана“ Ниш започети нову грејну сезону без дуговања према добављачима, али и без кредита, рекао је директор Милачић и подсетио да су дугови Топлане  почетком 2015. године износили више од 1.100.000.000 динара.

Остварени резултати из 2017. године су довели до стварања могућности за додатно појефтињење цене фиксног дела грејања за предстојећу 2018/19, док ће цена варијабилног дела зависити искључиво од кретања цена енергената на светском тржишту, на које Град и руководство Топлане не могу утицати, али ће још бољом унутрашњом организацијом предузећа, и радом на даљем смањењу губитака у топловодном систему.

Задатак и жеља запослених је да применом потпуно новог концепта приступа корисницима услуга, побољшају квалитет испоруке топлотне енергије и врате поверење грађана у Градску топлану.

За збирку приповедака “Катарке Београда” издату 2017. године, књижевница Гордана Малетић добила је Награду за најбољу књигу за децу и младе Града Ниша.

Ово признање се други пут додељује, а књижевници из Београда награду је уручила градска већница Јелена Митровски.

“По тежњи да се приповедање заснује на судбини младог човека у историјском времену, чиме се обликује својеврсна фикционална историја детињства, и по повременом изласку из реалистичке мотивације списатељица наставља поетичку линију Светлане Велмар Јанковић”, наводи се образложењу жирија.

На конкурс објављен децембра 2017. године конкурисало је око 50 књига из продукцијске 2017. године.

Гордана Малетић рођена је у Београду 1952. године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на групи за југословенску и општу књижевност. Од 1982. године објавила је велики број књига за децу.

Поводом преране смрти еминентног професора Електронског факултета и помоћника градоначелника Ниша за напредне технологије проф.др Горана Ђорђевића у амфитетру ове високо школске установе одржана је комеморативан седница .

О професору Горану говориле су његове колеге и сарадници као и декан Електронског факултета проф.др Драган Јанковић ,истичући при томе енергију ,знање али и ведар и позитиван дух овог стручњака у области роботике и аутоматике

Од професора Горана опростио се и градоначелник Ниша Дарко Булатовић чији је сарадник на пољу напредних технологија био покојни професор .

„Сматрам за изузетну привилегију у своме животу што сам у једном релативно кратком раздобљу могао да будем блиски сарадник Професора Др Горана Ђорђевића.

Када се наредне године изгради Научно технолошки парк и први иновативни производи из Ниша пронађу пут до светских тржишта, када млади дипломирани инжењери покрену свој професионални пут из Ниша, сетићемо се нашег драгог Горана. Данас су врхунски професионалци свога заната реткост међу нама. Горан је био и више од тога. Код њега је била сабрана сва могућа етика одговорности. Био је без задршке одан својој професији. Увелико већ доктор наука и носилац низа специјализација и признања, Горан је своју екпертизу доказао и вршећи дужност Помоћника градоначелника Ниша задуженог за Напредне технологије“,рекао је градоначелник.

„Константно указивајући на неопходност развоја и поштовања науке, као резултат његовог рада добили смо пројекат Анекса Електроског факултета. Горанова визија није само подразумевала рад на развоју иновативне инфраструктуре, већ и на унапређењу кадрова. Инсистирао је на програмима целоживотног учења и усавршавања, са лакоћом је приступао фондовима и безгранично, давао себе до последњег атома снаге, како би будуће генерације имале перспективу и услове какве он када је започињао професионалну каријеру није имао“закључио је градоначелник.

Проф.др Горан Ђорђевић биће сахрањен у петак 8.јуна у 14 сати на Новом гробљу у Нишу.

У Градској кући помоћник градоначелника проф.др Небојша Ранђеловић примио је учеснике међународне школе са радионицом посвећене физици елементарних честица.

Школа ће трајати до суботе, 9. јуна, а након тога, у недељу 10. јуна почиње конференција , са низом пратећих скупова, која ће трајати до 14. јуна.

Ова школа окупила је 40 студената докторских студија из десет земаља (Бугарска, Чешка, Грчка, Пољска, Румунија, Словенија, Турска, Украјина, Венецуела и Србија).

Током шест дана трајања школе они ће имати прилике да прате предавања, вежбе и презентују своје прве резултате о физици честица, струнама, суперсиметрији, црним рупама, настанку космичких структура, инфлацији и космологији.

Радионица-конференција „Теорија поља и рани свемир“ се надовезује на серију Балканских радионица коју чине оне у Врњачкој Бањи 2003, 2005. и 2013. године, у Кладову 2007, Београду и Нишу 2009, као и 2011. у Доњем Милановцу. Одржана су бројна предавања из актуелних области физике од стране водећих стручњака из неких од најзначајнијих институција у свету – ЦЕРН, ИЦТП, МПИ Минхен, РАС Москва, бројних престижних универзитета из САД, Европе и из свих земаља региона. Такође, учешће у радионицама су узимали и бројни студенти, углавном из Европе.