„ВЕЛИКА МЕСТА СВЕТСКЕ ИСТОРИЈЕ“ – изложба фотографија, аутора Пјера Бордина у Градској кући

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић и чланица Градског већа за културу Јелена Митровски угостили су данас у Градској кући делегацију Беча и турског Измита који бораве у Нишу. На пријему за госте са којима Град Ниш већ 9 година сарађује на пројекту „Цареви који су променили свет“, истакнут је значај те сарадње и повезивање различитих делова света, чија су спона значајни римски императори-тетрарси Галеријус, Макиминус Део, Лициније и Константин. Градоначелник је нагласио да очекује да се сарадња са Бечом и Карнунтумом крај главног града Аустрије, као и са Измитом у Тусркој, настави новим пројектима који су у вези са обележавањем 70.годишњице од усвајања Универзалне декларације о људским правима УН, у Паризу 10.децембра 1948.године.Професор Пјеро Бордин, иначе оснивач и директор фестивала и симпозијума Арт Карнунтум, који је и идејни творац низа међународних догађаја „Императори Карнунтума су променили свет“, пројекта који је Карнунтуму донео ознаку European Heritage Label, нагласио је да је ова година проглашена годином европског културног наслеђа и да очекује да сви градови који су и до сада радили заједнички, трудећи се да свету објасне значај прошлости и наслеђа која она доноси, буду укључени у обележавање 70 година од доношења декларација УН. Он је истакао да се едикт, објављен 313. едикт може сматрати претечом члана 18 Универзалне декларације о људским правима УН, „свако има право на слободу мисли, савести и вере“ , те из тог разлога и захваљујући императорима из Карнунтума, и промени курса пре више од 1700 година, дошло је до промена непојмљивих размера, промена које су обликовале наш свет и културу заувек.

Након пријема, у холу Градске куће отворена је изложба фотографија „Велика места светске историје“, која представља својеврсно путовање ка коренима европске културе, почев од 308.године до 1948. Иложбу је употпунио и програм који је извео Академски хор Студентског културног центра Ниш, под диригентском палицом мр Зорана Станисављевића, као и наступ пијанисте Александра Раоса, који се представио етидом слика у ес-молу Сергеја Рахмањинова и етидом у цис молу, опус 42, бр.5 Александра Скрјабина.