У Градској кући данас је потписан уговор са добитницима грантова  у оквиру пројекта “Подршка социо-економској стабилности у региону западног Балкана”коjи реализуjе немачка организациja “Хелп”.

Кроз доделу грантова у опреми, пословне и стручне обуке, умрежавање и менторинг, пројектне активности ће допринети економском оснаживању циљне групе, смањењу сиромаштва и повећању могућности запошљавања, уз примену механизама за оснаживање развоја микро бизниса у циљним градовима и општинама.

Циљна група пројекта су стартап, микро и мали бизниси, незапослени млади, жене, националне мањине, особе са инвалидитетом и мање запошљиве категорије становништва.

Општи циљ програма је повећање капацитета економски и социјално угрожених група становништва и њихово пуно укључивање у друштво. Посебни циљеви програма су смањење сиромаштва међу економски рањивим групама, повећан приступ тржишту рада осуђеним и бившим осуђеним лицима и боља инклузија Рома у друштво.

У седам градова са највећим бројем миграната у Србији Суботици, Сремској Митровици, Шиду, Београду, Нишу, Врању и Прешеву – почеле су локалне кампање подршке интеграцији миграната.

Организације цивилног друштва из ових градова ће, заједно са тамошњим локалним мрежама за подршку интеграцији избеглица, организовати из активности да би смањиле социјалну дистанцу између локалног и мигрантског становништва и указале на потребе и проблеме миграната.

У Нишу је данас у Градској кући одржан састанак представника НВО и градских институција на тему смањивања дистанце између миграната и локалног становништва.

Градска већница Тијана Ђорђевић Илић рекла је да град у складу са својим могућностима помаже инклузију мигрантске деце у основним школама и да већ многа деца из мигрантских породица похађају наставу у школи у Белој паланци.

До сада је кроз центар у Дивљани прошло 2200 миграната ,а рођено је и 8 беба.

У прва три месеца текуће године настављен позитиван тренд раста броја туриста

У периоду од јануара до марта ове године повећан је укупан број туриста који су посетили наш град за 12 одсто у односу на исти период прошле године. Од тога, број домаћих туриста порастао је за 7 одсто, док се број гостију из иностранства, према подацима Завода за статистику Републике Србије, увећао за 16 процената. Повећан је и број ноћења за исти период и то 13 одсто у односу прошлу годину, па сада износи 33 389, при чему је број остварених ноћења домаћих туриста већи за 17, а страних за 9 одсто.

Када је реч о земљама порекла гостију из иностранства, у првом кварталу ове године највећи број туриста у Ниш је дошао из нама суседних земаља: Бугарске и Грчке, али приметан је и пораст страних гостију из Кине, Македоније и Шведске. Највећи број туриста Ниш је посетио у марту, када је дошло до укупног повећања броја гостију за 22 процента у односу на исти период лане.

Ниш, 14.05.2018.

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

     Кабинету градоначелника Ниша, Дарка Булатовића, Министарство државне управе и локалне самоуправе проследило је  Закључак Владине комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, којим је, на електронској седници одржаној 27.априла, дата сагласност ЈП за аеродромске услуге „Аеродром Ниш“ за ангажовање 35 лица на одређено време, због повећаног обима посла. На овај начин, 35 радника добило је продужетак уговора до 31.августа ове године.

     Град Ниш и Република Србија улажу огромне напоре како би се створили потенцијали за још интензивнији развој нишке ваздушне луке. Да је управо тако потврђује и нова Одлука о максималном броју запослених у јавним предузећима и установама коју је Градско веће усвојило крајем прошле године, али и нови Правилник о систематизацији радних места у ЈП Аеродром, усвојен на седници Градског већа прошле недеље, чиме је уважен оправдани захтев овог ЈП да се трајно реши статус запослених.

Народна библиотека “Стеван Сремац” у Нишу, данас је обележила 139 година постојања и рада.

На свечаној академији уприличеној у просторијама библиотеке у име Града Ниша присутне је поздравила градска већница Јелена Митровски.

Она је истакла посебну мисију коју има библиотека у изградњи система вредности млађих нараштаја и честитала вредан јубилеј свим запосленима у овој установи.

Поред челника града и посленика културе, на данашњој свечаној академији говорио је и академик Српске академије наука и уметности, Матија Бећковић.

Академик Бећковић је чест гост нишке библиотеке ,а у част јубилеја приређена је и изложба фотографија и записа из живота овог великог српског књижевника.

У Градској кући одржан је састанак градоначелника Ниша Дарка Булатовића и представника бораца .

Представник бораца “Гвоздени пук” Дејан Милошевић је рекао ” да смо на добром путу и да постоје индиције да за 15 дана више неће бити окупљања бораца испред Градске куће “.

Градска већница Тијана Ђорђевић Илић најавила је после састанка да ће Град Ниш у сарадњи са Канцеларијом за локални економски развој и Центром за социјални рад,кренути у израду социјалних карата бораца како би на основу утврђеног социо-економског статуса сваког појединачно дошло до остваривања одређених права и могућности коришћења повластица које су утврђене актима града.

“Такође у договору са градоначелником припремамо конкурс који ће бити расписан јула месеца,а на основу којег ће бити омогућено пројектно финансирање удружења бораца рата од стране града”,рекла је новинарима већница ресорно задужена за социјална питања.

До понедељка, 14.маја у Нишу бораве делегације 16 земаља југоисточне Европе који овде присуствују састанку Интернационалног савета фестивала фолклора и фолклорне уметности. Тим поводом у Градској кући приређен је пријем за учеснике. Њих је поздравила чланица Градског већа, ресорно задужена за културу Јелена Митровски која им је пожелела успешан рад и леп боравак у граду на Нишави. Она је нагласила да је веома срећна што се овакав скуп, који се први пут организује у Србији, дешава баш у Нишу и да је ово прилика да све госте упознамо са нашом културом и  историјом и створимо лепшу слику о Србији и Нишу.

Састанак у Нишу организује Национална секција ЦИОФФ Србија у сарадњи са Студентским кулурним центром Ниш и тим поводом ће у суботу у сали нишког Народног позоришта бити организован велики концерт шест фолклорних ансамбала Србије који ће на најбољи могући начин презентовати идентитет наше земље.

Иначе, у Нишу борави више од 50 делегата из Португала, Шпаније, Италије, Француске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Швајцарске, Црне Горе, Македоније, Албаније, Бугарске, Грчке, Кипра, Азербејџана, Цеверног Кипра и Србије и они ће разговарати о фестивалима фолклора које ова организација организује широм Европе. Истовремено, домаћини ће их упознати са српском традицијом и тиме повећети видљивост нашег културног наслеђа.

Овај састанак допринеће и Међународном студентском фестивалу фолклора који се у другој половини јула одржава у Нишу јер ће наш град, као домаћин, имати прилику да покаже све своје културне и туристичке капацитете.

Жири у саставу проф.др Горан Максимовић, Марјан Чакаревић и Никола Живановић одлучио је да овогодишњи добитник награде „Бранко Миљковић“ буде песник из Пожеге Петар Матовић за књигу „Из срећне републике“ у издању Културног центра Новог Сада. Њему је вечерас у Градској кући чланица Градског већа Јелена Митровски уручила награду. Она је овом приликом честитала лауреату уз речи да је велика част  и привилегија уписати се у историју лауреата који су добили песничко признање названо према барду који ће заувек остати упамћен по тешким и одсудним изразима као што су „Уби ме прејака реч“ или „Поезију ће сви писати“.

Иначе, награда „Бранко Миљковић“ додељује се по 47.пут и чине је плакета и новчани део.

У Официрском дому у Нишу одржана је промоција монографије која говори о 140 година дугој историји ове хуманитарне организације у нашем граду.

Црвени крст у Нишу основан је пре 140 година, а од тада је ова организација помагала избеглице ратова, оне који су погођени природним непогодама, сиромашне и болесне.

Отварање нишког Одбора иницирао је доктор Владан Ђорђевић који је у ослободилачким ратовима од 1876. до 1878. био начелник санитета Српске врховне команде и члан Главног одбора Српског друштва Црвеног крста.

Монографију су приредили дугогодишњи секретар ове организације Стојан Прокоповић и Ђорђе Стаменковић.

У Управном одбору ове организације били су и градоначелници Ниша: Димитрије Коцић – Мита, Тодор Миловановић, Љубиша Љуба Станојевић, Петар Т. Аранђеловић и Драгиша Цветковић.

Мисија Црвеног крста је да олакша људску патњу. На основу овако сажето одређене мисије ове организације, Црвени крст, у зависности од узрока људске патње и прилагођава своје програме, како би испунио свој основни задатак. Отуда задаци Црвеног крста нису исти у рату и у доба мира – наводи се у монографији.

Полагањем венаца на споменик Ослободиоцима Ниша на Тргу Краља Милана обележен је 9.мај, Дан победе над фашизмом у Другом Светском рату.
Венце је у име Града Ниша положила делегација предвођена градоначелником Ниша Дарком Булатовићем.
Сенима ратника који су се борили против фашизма поклонилие су се и делегације  Војске Србије, Полиције, Нишавског управног округа, Руско-српског хуманитарног центра и многи други.

Претходно је у Дому војске одржана свечана академија на којој су евоциране успомене на славне дане и борбу за коначни слом нацистичке Немачке.
У присуству челника града венци су положени и на споменик посвећен руским пилотима испред улаза у логор на Црвеном крсту,одакле је колона окупљених грађана кренула у симболичну шетњу улицама града са једноставном поруком да се никада не сме дозволити оживљавање идеологије која је Европи и свету донела велику патњу током двадесетог века.

Значајну улогу у победи над фашизмом имао је српски народ са хиљадама бораца који су дали живот за слободу и поштовање људског достојанства. Република Србија данас чврсто заступа принципе мирољубиве сарадње и залаже се за толеранцију и сарадњу са осталим државама Балкана, али и доприноси укупним напорима за постизање стабилности у региону.

Дечјом представом, хорском музиком, изложбом креативних радова насталих у нишком ЕУ инфо кутку и фимовима  обележен је и Дан Европе у Нишу, који се прославља у част такозване Шуманове декларације из 1950. године, којом започиње идеја о уједињењу европских земаља.