1

Пријем за амбасадора Шведске

У посети Нишу борави амбасадор Шведске његова екселенција Јан Лундин,који се данас у Градској кући састао са градончелником Дарком Булатовићем.

Директан повод доласка шведског амбасадора је и припрема великог спектакла “Србија у ритму Европе” који ће се јуна месеца одржати у Нишу.Овај музички програм заједнички помажу амбасаде европских земаља у Србији,при чему сваки град учесник представља неку од земаља.
Србија И Шведска имају одличне дипломатске односе , а велики број наших људи негде око 130 хиљада живи у управо у Шведској.

Као развијена ,али пре свега одговорна земља Шведска помаже Србији у настојањима да се интегрише у европску унију , а многи пројекти од значаја за модернизацију инфраструктуре подржани су од стране Шведске.
Током сусрета било је речи о сарадњи две земље и посебно о пројектма у којима Шведска помаже Град Ниш.
У Нишу, који ће међу првима у Србији почети управљање отпадним водама, у оквиру овог пројекта градиће се шест нових и великих инфраструктурних постројења. Изградња првих планирана је већ крајем 2018. и почетком 2019. године,један од главних финасијера овог пројекта управо је Шведска.




Подршка социо-економској стабилности у региону западног Балкана

У Градској кући данас је потписан уговор са добитницима грантова  у оквиру пројекта “Подршка социо-економској стабилности у региону западног Балкана”коjи реализуjе немачка организациja “Хелп”.

Кроз доделу грантова у опреми, пословне и стручне обуке, умрежавање и менторинг, пројектне активности ће допринети економском оснаживању циљне групе, смањењу сиромаштва и повећању могућности запошљавања, уз примену механизама за оснаживање развоја микро бизниса у циљним градовима и општинама.

Циљна група пројекта су стартап, микро и мали бизниси, незапослени млади, жене, националне мањине, особе са инвалидитетом и мање запошљиве категорије становништва.

Општи циљ програма је повећање капацитета економски и социјално угрожених група становништва и њихово пуно укључивање у друштво. Посебни циљеви програма су смањење сиромаштва међу економски рањивим групама, повећан приступ тржишту рада осуђеним и бившим осуђеним лицима и боља инклузија Рома у друштво.