На спомен комплексу “Чегар” одржана је државна свечаност поводом дана када се током Првог српског устанка одиграла чувена битка на Чегру, када је ресавски војвода Стеван Синђелић са својих 300 бораца одолевао далеко бројнијем непријатељу.

Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић положио је венац на спомен обележје и између осталог рекао “споменици прошлости су обележја града, доказ његовог порекла и значаја, они вежу прошлост, садашњост и будућност, везују нас са нашим прецима.

Наши споменици садрже у себи дух предака, говоре о њиховим патњама, њиховим страдањима, њиховим борбама за бољи живот и сигурну будућност, говоре о љубави према отаџбини.

Управо је битка на Чегру симбол српске жеље за слободом. У тој борби за слободу српског народа, на овом месту погинуло је на хиљаде српских војника и то не треба сматрати поразом, јер овај пораз на бојном пољу представља својеврстан морални подвиг, који је надахнуо долазеће генерације за истрајну борбу за ослобођењем.

Осиона османска власт подигла је кулу од лобања – Ћеле-кулу, у коју су узидане 952 главе српских мученика и праведника палих на Чегру. Ова кула, чије дизање представља варварски чин у циљу застрашивања народа, постигла је суппротан ефекат и постала је симбол борбе за слободу.

Битка на Чегру је једна од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака.

Бој на Чегру је остао велико надахнуће сликарима, писцима, вајарима, композиторима, али су међу многим устаничким јунацима најславнији постали они који су од народа добили “своје” песме. Стихови о војводи Синђелићу постали су права ратничка химна.

Цитат једног од највећих државника модерне Европе Шарла де Гола, одсликава најупечатљивије дух борбе једног народа. Он је рекао:

“Патриотизам је када ти љубав према властитом народу буде на првом месту; а национализам је када ти мржња према другим народима буде на првом месту”.

Чегарски јунаци дали су свој живот због искрене љубави према свом народу, а наша је обавеза да никада не заборавимо овај подвиг и док је света и века сећамо се јунака који су своје животе положили за слободу Србије. Нека им је вечна слава и хвала”.

После Београдског, Бањалучког, Сомборског маратона одржан је традиционални Нишки полумаратон.

Нишки полумаратон када је последњи пут одржан постао је “пунолетан”! Традиција дуга сада већ 19 година стартовала је на Тргу краља Милана.

На полумаратону учествовало је преко 150 учесника из земаља у окружењу и Србије.

И ове године у склопу полумаратона одржане су трке основаца и средњошколаца као и беби маратон. Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић свечано је отворио полумаратон и означио почетак трке.

“Трчимо јер желимо да дамо пример људима да треба изаћи напоље и бавити се спортом. Полумаратон је сјајна прилика за то, да људи породично изађу и свету пошаљемо слику заједништва. Очекујемо много деце на стази, породица, старијих, сви смо ту да покажемо космополитски дух Ниша. Град је веома поносан на полумаратон, који постоји већ скоро две деценије и сваке године даје неку нову димензију. Ова трка је већ на неки начин и симбол Ниша и циљ нам је да сваке године имамо више учесника на овом полумаратону”, рекао је градоначелник.

У Саборном храму у Нишу обележен празник Силаска Светог Духа на апостоле у народу познатији као Педесетница или Духови. Свету архијерејску литургију служило је Његово преосвештенство владика нишки др Јован. Овај велики празник слави се три дана, а Саборни храм у Нишу посвећен је управо овом догађају када се педесет дана после васкрса на Свете Апостоле спустио Свети Дух у виду огњених језика, чиме су примили благодат за ширење вере Христове, тако да је практично овај празник и историјски почетак цркве као институције. Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић присутствовао је богослужењу и владики, свештеницима и свим парохијанима честитао празник.

У Светосавском дому почео бијенални фестивал “Музички едикт” посвећен црквеном хорском певању. Данас црквени хорови и црквено појање представљају неодвојиви део историје националног и културног изграђивања наше земље, као и духовно и уметничко извориште српске модерне музике.

Најстарији хорови у Србији у својству краљевских амбасадора културе Србије, певали су пред највећим владарима Европе, одржавали добротворне концерте, школовали талентоване музичаре и помагали сиромашне ђаке.

Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић рекао је на отварању фестивала да “црквено хорско и појачко певање су неодвојиви део сваког богослужења, управо зато што је њихова лепота изаткана од љубави Божије, чија се топлина песмом излива на вернике и подстиче на молитву. Од прапочетка музика је основни језик вере. Певати молитвено, певати у славу Бога, увек је била част.

Ниш као родни град цара Константина, представља значајно место на хришћанској карти света, тачку пресека на старом римском путу и посебно нам је задовољство што ћемо током трајања Музичког едикта угостити најрепрезентативније ансмабле света који учешћем на овој светковини музике, изграђују специјалне везе и граде мостове пријатељства са нашим градом”.