Измене и допуне Закона о ванредним ситуацијама, које предвиђају низ новина у циљу ефикасније заштите људи и имовине од поплава, пожара и других непогода требало би да се нађу у парламенту у мају, речено је данас на јавној расправи о том закону. На скупу је најављено увођење општинских менаџера за ванредне ситуација, а у раду скупа је учествовао и градоначелник Ниша и председник СКГО проф. др Зоран Перишић.

Основне измене тог закона, који је усвојен пре четири године, представили су начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић који је истакао да је циљ измена и допуна “превасходно ефикаснија заштита људи и имовине”. Он је навео и да су из прошлогодишњих мајских поплава извучена велика искуства, а да ће се промене одвијати у неколико праваца укључујући и стварање посебног буџетског фонда за ванредне ситуације. Стефановић је најавио и да ће разговарати са министром финасија о том фонду који би, по замисли предлагача измена закона требало да се финансира из средстава компанија које се баве складиштењем опасних материја и другим сличним пословима.

Према његовим речима, тај фонд неће бити на терет грађана а значиће много за опремање Сектора за ванредне ситуације и осталих у систему заштите и спасавања, а значиће много и за набавку потрошних средстава приликом гашења пожара, или интервенција у полавама, за набавку заштитне опреме.

Стефановић је објаснио и да је увођење општинског менаџера за ванредне ситуације “корак даље у професионализацији на нивоу локалне самоуправе”.

Према његовим речима председници општина или градоначелници, који су по функцији на челу локалних штабова за ванредне ситуације, политичари и да углавном немају довољно искустава за реаговање у ванредним ситуацијама, тако да ће општински менаџер бити професионалац који ће, осим реаговања у ванредној ситуацији бити задужен пре свега за превентиву, јер “један динар, долар и евро уложен у превентиви се седмоструку враћа ако до штете не дође”.

Стефановић је рекао да је предвиђено и увођење јединственог броја “112” за позив у хитним случејевима, додавши да ће се разматрати модел за финасирање тог система који постоји у свим европским државама. Марић је указао и на значај обавезне евакуације грађана, када то процене надлежни како би се избегле слике из мајских поплава када они који нису хтели да напусте куће су после пар сати то захтевали што је стварало огромне проблеме.

Градско веће дало је на 125. седници сагласност на ранију одлуку Градске топлане о поскупљењу грејања за 24 одсто за варијабилни део, док је фиксни део остао непромењен.

Градско веће је и формално усвојило решење о поскупљењу цене грејања, узроковане поскупљењем цене природног гаса. То, међутим, не значи да Градска топлана неће морати да направи извесне компромисе, како би изашла у сусрет суграђанима чије је незадовољство висином рачуна за грејање из месеца у месец све веће.

Град Ниш покушава да нађе компромисно решење које не би подразумевало потпуно искључење корисника са даљинског грејања, већ повољнију варијанту за потрошаче, рекао је заменик градоначелника Ниша Љубивоје Славковић. Он је додао и да плате у Градској топлани морају да се смање, иако новац предвиђен за зараде запослених у овом јавно-комуналном предузећу има тек незнатан удео у рачунима за грејање, напомиње Славковић.

Плате запослених у топлани, како је речено на Градском већу, утичу са 9% на дуговања “Југоросгасу”. Удео цене енергента износи чак више од 70%. Упркос овим бројкама, неоподно је, према речима заменика градоначелника, срезати број запослених у овом јавно-комуналном предузећу.

На седници градског већа усвојени су планови рада ЈКП “Горица” чиме су се стекли услови за исплату заосталих зарада запосланима у том предузећу.

За неуговорене стоматологе у Дому здравља, Хитној помоћи и Студентској поликлиници град ће издвојити 20, 4 милиона динара, што је привремено решење док се Република не укључи у решавање овог проблема.