Posle Konstantina

image_pdfimage_print

Posle smrti Konstantina 337.g. u Naisu i dalje borave carevi, zadržavajući se tu prilikommozaiksr dugih putovanja i pripremajući se za borbu sa suparnicima. Tako u zimu 340.g. u Naisu borave Konstantinovi sinovi Konstancije i Konstans, koji ovde potpisuju jedan edikt. Nešto kasnije iste godine tu je samo Konstans. Godine 350. prema Hijeronimovoj hronici, zapovednik podunavske vojske Vetranije proglašen je za cara u Sirnijumu, a iste je godine u Naisu, pred Konstancijem, položio insignije carske vlasti. Ova zbivanja, karakteristična za razdoblje vojničkih careva, kada je sudbina Carstva rešavana daleko od prestonice, na bojištima, uz prisustvo vojske, uzbuđivala su savremenike i isticala u prvi plan oblasti i gradove u kojima su se ti događaji odigravali. Tako je u pohodu protiv Konstancija u Naisu, krajem 361.g. boravio otpadnik Julijan. U toku dva meseca boravka Julijan je iz Naisa upućivao duge poslanice Senatu, Atinjanima, Korinćanima i drugima tražeći među njima svoje pristalice. U Naisu 364.g boravi Valentijan i tu izdaje više carskih edikta. Prema podatku iz Olimpiodorovih odlomaka, Nais je bio rodno mesto još jednog rimskog cara Konstancija III (425.g.), muža Gale Placidije, oca Valentijana III.

SrebrniTanjir

Za boravak careva u Medijani bio je potreban veliki personal, kao i brojni službenici nadležni za sprovođenje carskih reskripata koji su odavde izdavani. Sa druge strane, treba imati na umu da je u Naisu, tokom čitavog četvrtog veka posvedočeno i konstantno prisustvo visokih državnih činovnika. Ovde je postojala fabrika za izradu vojne opreme, a uporedo sa njom finkcionisala je radionica – officina – za izradu predmeta od plemenitog metala. Srebrni tanjiri i predmeti su nosili najčešće oficijalnu poruku: 317.g. kovani su u čast Licinijevih decenalija i nose natpis aktuelne sadržine “Licini imperatore semper vincas” tj. “Licinije imperatore da uvek pobeđuješ”; 321-322.g. u čast željene desetogodišnjice, decennalia suscepta Konstantinovih sinova, Krispa i Konstantina mlađeg, jedan tanjir iskovan je povodom trijumfa Konstancija II, verovatno 358.g., a istoj grupi pripada srebrni tanjir u blagu zakopanom 351-361.g. sa medaljama i novcem u Kajzeraugstu u Švajcarskoj. Posebnu važnost ima slitak od zlata iz mesta Feldioara u Transilvaniji iskovan 379.g., koji osim žiga niške radionice i predstave gradske zaštitnice – Tyhe, nosi reljefne biste trojce careva, Gracijana, Teodosija I i Valentijana II.