Саветовалиште за дијабетес прво у Србији отворено је у нишком Дому здравља, на иницијативу Министарства здравља. Овај центар има за циљ рано откривање дијабетеса и смањење броја оболелих. У Србији је тренутно регистровано око 710 хиљада дијабетичара, али се сматра да је број већи јер се болест открива најчешће о тек када наступе кардиоваскуларне сметње.

У савременој медицини постоји потреба да се кроз увођење оваквих саветовалишта у здравствени систем Србије формулишу и примене што бољи стандарди у пружању медицинских услуга грађанима и да се превентивно делује на настанак болести.

У европским земљама које имају дугу традицију уређења здравствене заштите, у току последње деценије се увелико примењује јединствен начин дијагностиковања, лечења и праћења појединих болести.

Дијабетес настаје интеракцијама различитих фактора, а пре свега генетских фактора, фактора спољашње средине и самог начина живота. Хипергликемија која карактерише дијабетес је последица или смањене потрошње гликозе или њене повећане продукције.

Све су ово разлози због којих дијабетес морамо схватити веома озбиљно, а оваква саветовалишта су један од начина да се едукацијом и превенцијом болест држи под контролом.

Промена стила живота је неопходна скоро код свих дијабетичара а односи се на тип исхране, физичку активност и одржавање телесне тежине у пожељним границама.

Пекара Житопек уз подршку кабинета Градоначелника свечано је уручила инкубатор одељењу неонатологије Клиничког центра Ниш.

“Још једном велико хвала свим Нишлијама који су подржали нашу акцију и омогућили да удруженим снагама обезбедимо боље услове за негу и олакшамо прве дане нашим најмлађим суграђанима”, порука је са догађаја.

Иако емпатија према деци увек постоји, ова акција је подстакла људе да се укључе и брину о најмлађима. У овој години је 3.500 деце која се лече на клиници и 300 најмлађих пацијената којима је потребна нега због превременог рођења. Инкубатор им обезбеђује услове које имају у мајчиној утроби и могућност да наставе живот. Са овом донацијом, наше одељење има укупно 8 инкубатора, али на жалост због старости нису сви у функцији, па их користимо само да бисмо бебама обезбедили изоловану средину.

“Ја бих напоменуо да град овде није пуно урадио, ми смо само одговорили на пружену руку пекаре Житопек. Дали су нам понуду коју нисмо могли да одбијемо, да се одрекну дела свог профита и да на тај начин ураде нешто добро за овај град, да донирају инкубатор. Ако тај инкубатор спаси један живот годишње или месечно ми смо урадили пуно, пружили смо помоћ онима којима је то најпотребније, а то су наша деца” додао је градоначелнк Ниша, Зоран Перишић.

У акцији која је трајала од 1. децембра прошле године до краја марта ове године, прикупљено је 1.148.364 динара, од којих су купљени Драгер инкубатор и инфузиона пумпа.

Пастеров завод у Нишу, први на Балкану, Свечаном академијом на Медицинском факултету обележио је 115 година од оснивања.

Значај ове институције је утолико већи што је у Нишу отворена након отварања Пастеровог завода у Паризу, те представља зачетак научног и стручног медицинског рада у нашој земљи.

Свечаној академији на Медицинском факултету присуствовали су и министар здравља Златибор Лончар и градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић. Министар Лончар је овом приликом рекао да је задовољан динамиком изградње новог Клиничког центра, као и да је Клиника за кардиохирургију оправдала своје постојање и да се нада да ће она у наредном периоду радити још боље.

Што се запошљавања тиче, Лончар каже да ће нових конкурса бити у наредном периоду. Министар је обишао и градилиште новог Клиничког центра чија изградња, како каже, тече по плану.

Данас је на нишком медицинском факултету одржан скуп Хируршке секције Србије у организацији Војне Болнице у Нишу. Од 1950. године када је основана секција из области хирургије па до данас, сведоци смо убрзаног развоја ове изузетно важне медицинске гране и примене нових модерних процедура које у многоме хируршке интервенције чине прецизнијим и прихватљивијим за самог пацијента.

Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић пожелео је добродошлицу учесницима скупа и рекао да је “основни задатак хирургије да продужи живот и у било којим условима помогне оболелом или повређеном. У зависности од услова окружења, на медицинским радницима је да се пацијенту пружи адекватна помоћ без обзира на услове који су у окружењу”.

И поред великог напретка науке и сталних преображаја које је трпела хирургија, као медицинска дисциплина још увек опстаје основно тројство: пацијент коме је угрожен живот, повреда и болест који су разлог угрожености и хирург који ће одабраном вештином одстранити болест и продужити живот.

Хируршка секција даје велики допринос развоју ове медицинске гране у Србији и верујем да оваква окупљања помажу да се размене искуства и дође до нових значајних сазнања.

У раду секцију учествује велики број еминентних хирурга из целе земље, који ће у овом приликом моћи да размене своја искуства и учествују на стручним предавањима.