Универзитет

image_pdfimage_print

Историјат

OsnivanjeUniverzitetaУниверзитет у Нишу основан је 15. јуна 1965. године. Његовим оснивањем заокружује се један значајан, по много чему пионирски, период у новијој историји града који почиње 1960. године формирањем првих нишких факултета под окриљем Универзитета у Београду. Били су то Правно-економски, Медицински и Технички факултет, матице из којих се, у складу са могућностима и захтевима времена, систематски развијала све сложенија и свеобухватнија физиономија Универзитета у Нишу.

Универзитет је у години оснивања имао 234 наставника и сарадника и 6.000 студената.

Пораст броја студената, развој нових научних дисциплина, али и све израженије потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизацију постојећих и оснивање нових факултета.

Развој Универзитета

  • 1968. године Електронски одсек Техничког факултета прераста у Електронски факултет;
  • 1970. из Правно-економског факултета израстају два посебна факултета – Правни и Економски.
  • 1971. Машински и Грађевински одсек Техничког факултета постају посебни факултети. Исте године оснива се и Филозофски факултет са седам наставних група: Математика, Физика, Хемија, Социологија, Психологија, Англистика и Физичко васпитање;
  • 1972. из састава Грађевинског факултета издваја се Факултет заштите на раду;
  • 1979. почиње са радом Технолошки факултет у Лесковцу;
  • 1987. на Филозофском факултету се отвара Студијска група за српски језик и књижевност;
  • 1993. године почиње са радом Учитељски факултет у Врању;
  • 1995. Грађевински факултет , по отварању Одсека за архитектуру мења назив у Грађевинско-архитектонски факултет;
  • 1998. Филозофски факултет уписује прву генерацију студената на Студијској групи за историју. Исте године у Нишу почињу са радом наставна одељења Факултета ликовних уметности, као и Факултета примењених уметности и дизајна као организационе јединице Унивезитета уметности у Београду.
  • 1999. Из Филозофског факултета се издвајају два факултета: Природно-математички и Факултет физичке културе;
  • 2000. Природно-математички факултет добија сагласност за отварање одсека за географију и биологију са екологијом, а сам Филозофски факултет за оснивање студијских група за филозофију, педагогију, славистику са балканистиком и уметност, чиме се стичу потребни услови за инкорпорацију наставних одељења ликовне и примењене уметности у програмске оквире Универзитета у Нишу.
  • 2002. Оснива се Факултет уметности са три студијске опције – за ликовну, примењену и музичку уметност – које су у претходном периоду функционисале у оквиру Студијске групе за уметности Филозофског факултета.
На тај начин су се, пред саму прославу 35-годишњице, која, по мишљењу многих, симболише улазак Универзитета у период његове пуне зрелости, оствариле визионарске речи нашег нобеловца, Ива Андрића, изречене на свечаности поводом почетка рада Универзитета у Нишу:

IvoAndric“… Као књижевник хтео бих да кажем неколико речи о значају који књижевност и уопште уметност имају у животу сваког народа и човека појединца, па и у вашем…. Желео бих вам…. да не подлегнете старој малограђанској заблуди да такозвани практичан човек треба да иде само за оним ‘од чега се живи’, то јест за оним што се сматра тобоже једино стварним, а да окрене леђа уметности и лепим вештинама као луксузу и дангуби, као нечем споредном, излишном и нестварном. Никад не треба у то поверовати. Уметност је, напротив, најчистија суштина свих видова нашег стварног живота, која нам помаже да тај живот лакше схватимо и боље проживимо, да га учинимо бар сношљивијим себи и другима. Она је неопходан елеменат у развитку људског духа, у изградњи виших облика друштвеног живота, и непаметно и опасно би било лишити се њене помоћи. То важи свуда и увек. А човеку из нашег данашњег друштва то је потребно још више него што је то био случај са ранијим нараштајима, јер задаци новог живота траже од њега да буде хармоничнија и свестранија личност, а не уски и ускогруди стручњак. А управо тај склад између разума и маште, та равнотежа између задатака и одговорности практичног живота с једне стране и ширине и ведрине духа с друге стране, то је оно што нашем човеку треба да даје нарочито обележје и способност за пун развитак свих стваралачких снага…”

Универзитет данас

Данас, на почетку новог миленијума, Универзитет у Нишу има у свом саставу тринаест факултета:

  1. Грађевинско-архитектонски факултет
  2. Економски факултет
  3. Електронски факултет
  4. Машински факултет
  5. Медицински факултет
  6. Учитељски факултет у Врању
  7. Правни факултет
  8. Природно-математички факултет
  9. Технолошки факултет у Лесковцу
  10. Факултет уметности
  11. Факултет заштите на раду
  12. Факултет спорта и физичког васпитања
  13. Филозофски факултет

У оквиру глобалне образовно-научне оријентације сваког од горе набројаних факултета постоји већи број одсека, група или смерова који пружају широке и разноврсне могућности образовања од основних и постдипломских студија до нивоа доктората.

Наставу на Универзитету изводи укупно 1.515 наставника и сарадника, од којих је 133 ангажовано по уговору. Ненаставно особље броји 636 радника.

На Универзитету студира 25.844 студената, од којих су 433 студенти страног држављанства.

Од оснивања до данас, на Универзитету у Нишу дипломирало је преко 41.000 студената различитих профила. Академски назив магистра наука стекло је 1.869 постдипломаца, а одбрањено је 1085 докторских дисертација.

Детаљније се можете информисати на интернет адреси: ban.junis.ni.ac.rs.