Археолошка изложба Народног музеја у Нишу

image_pdfimage_print

ЗБИРКЕ

Праисторија

  • Старије камено доба – палеолит (30 000 – 10 000 година пре н. ере), локалитет Кременац
  • Млађе камено доба – неолит (крај VI миленијума пре н. ере – око 3 000 година пре н.ере), локалитет Велика чесма у вртишту, локалитет Селиште у Паси Пољани, локалитет Катун код Алексинца
  • Бакарно доба – енеолит (3 000 – 2 000. године пре н.ере), локалитети Бубањ и Велика хумска чука
  • Бронзано доба (око 2000 – 1200 година пре н.ере), са гробним налазом из Медошевца и великим насељем Медијана, која се налази поред истоименог античког насеља
  • Гвоздено доба (око 1200 године пре н.ере), са гробнм налазима из Вртишта, локалитет Брег-Утрина и појединачни са различитих локалитета
nista nista nista
nista
nista
nista nista nista

Први праисторијски предмети из околине Ниша прикупљени су тридесетих година 20.века од стране чланова Друштва пријатеља музеја, а прва стручна ископавања обављена су 1928.године на локалитету Плочник код Куршумлије, под руководством професора Миодрага Грбића. Приликом бомбардовања у другом светском рату страдала је зграда Музеја као и многи експонати. После рата систематска ископавања обављена су на локалитету Бубањ (од 1954-58. године), и Великој хумској чуки 1956.године. Касније је извршено још неколио ископавања, сва су била мањег обима и ограниченог временског трајања. Данас се у збирци налазе предмети који припадају читавом праисторијском периоду.

То су:

Данас се у збирци овог периода налази преко 6000 предмета.

Антика

Античка збирка Народног музеја у Нишу настала је 1933.године када је и основан Музеј. У њој су заступљени предмети са тероторије града, два археолошка локалитета (Naissus и Медиана), као и са бројних налазишта у околини и региону. У збирци се налази преко 1500 предмета из свих домена људског стваралаштва: свакодневног живота, економије, примењене, ликовне и уметности у најширем смислу. Хронолошки је подељена на два дела: збирке Рима и Византије и обухвата период од I до VI века наше ере. Од вредних предмета треба истаћи бронзани портрет византијске царице Еуфемије, портрет једног тетрарха (Галерије?) од порфира и бронзану статуету Јупитера на престолу.

Нумизматика

НУМИЗМАТИЧКА ЗБИРКА постоји од оснивања Музеја. Већ 1936. године она броји неколико хиљада комада. Први већи налаз којим је збирка обогаћена био је део оставе римског сребрног новца из села Каменица.

Данас Музеј има следеће нумизматичке збирке: збирку грчког новца, збирку римског новца, збирку византијског новца, збирку средњевековног новца и збирку новца новијег доба. У збиркама које хронолошки обухватају веома дуг временски период, од IV века пре н.ере до данашњих дана, налази се преко 11.500 комада.

Најбројнија је Збирка римског новца која садржи око 8.500 комада појединачних налаза и неколико скупина налаза новца-остава. Вредност збирке чине велике оставе римског новца III и IV века, као и да већ поменуте оставе римског сребрног новца (друга половина I века – прве деценије III века) из села Каменице, познате и разасуте широм света.

Епиграфска збирка

Eksponat
Eksponat

 

nista nista nista
nista
nista
nista nista nista

Она броји близу 150 споменика. Преовлађују споменици из римског доба који потичу из античког Ниша и Timacum Minusa (село Равна код Књажевца). Већина споменика има урезан натпис на латинском, а само мали број на грчком језику (вотивне иконе и скулптуре). Споменици обухватају временски период од око 6 векова (I-VI века) и разнородни су по садржају.

Значајни предмети збирке су: римска војничка диплома (две бронзане плочице са натписом на све четири странице), вотивни споменик Марка Аурелија Посидонија, декуриона муниципија Наиса, вотивне статуе Асклепија и Хигије од порфира (са натписом на грчком).

Средњи век

Археолошки предмети средњевековног периода су не само врло разноврсни по врсти и материјалу, већ се и датују у врло широком распону који иде до краја VI века, до половине XV века, са изузетком мањег броја предмета који иду и до XVII-XVIII века и они практично већ излазе из археолошког оквира. Предмети потичу из Ниша и околних села, а има их и из околине Прокупља, Крушевца, Књажевца, Сврљига, Соко Бање, Беле Паланке, Пирота, Димитровграда, као и са Новог Брда на Космету и Корбова на Дунаву.

Од посебног значаја за изучавање средњовековног периода Ниша су археолошки налази који потичу са две некрополе откривене у самом граду. Ради се о делимично истраженим некрополама, једној из времена XI-XII века, ГЛАСИЈА, југозападно од нишке Тврђаве, непосредно уз основну школу “Вук Караџић ” и у другој, из времена XII-XIII века Св. Пантелејмон, на десној обали Нишаве, у непосредној близини цркве подигнуте 1878. године посвећене СВ ПАНТЕЛЕЈМОНУ:

Етнолошко одељење

Основано је 1933. године. Збирке су попуњаване откупом и поклонима, тако да уочи другог светског рата има једну од најбогатијих збирки у Србији. У рату је страдала зграда Музеја и велики број предмета овог одељења. Током поратног периода, наствљен је рад на систематском попуњавању и обради збирки, а повремено је излаган један број предмета на сталним поставкама и тематским изложбама. Стална изложбена поставка била је у згради Димитрија Димитријевића 7, шездесетих година. Пресељењем Музеја седамдесетих година у нове просторије, ово одељење остаје до данашњих дана без сталне поставке. Најзначајније тематске изложбе овог одељења су: Ниш на старим фотографијама, накит из етнографске збирке, музички инструменти, народна керамика, пиротски ћилим, метално покућство и посуђе. Изложбе су пратили и каталози.

Одељење данас има седамнаест збирки у којима се чува преко 5000 предмета из Доњег Понишавља, Сврљига, Заплања, Соко Бање, Нишког поморавља. Највеће и најзначајније су збирке накита, ћилимова, металног покућства и посуђа, народне керамике, музичких инструмената, заната, старог оружја, фотографија,а најбројнија је збирка ношњи са колекцијама кошуља, јелека, либада, бунди, прегача, чарапа, зубуна, ћурдија, капа.

Кустоси одељења на терену перманентно прикупљају фолклорну грађу везану за народни живот, обичаје, веровања, становање, привређивање, са нишавског, сврљишког и заплањског поднебља и исту објављују у Зборнику Музеја и другим зборницима и часописима.

Историја

Историјско одељење за период 1878-1941. године чине збирке докумената од 739 предмета, збирка фотографија са 1123 експоната, збирка фалеристике и збирка хладног и стрељачког оружја коју чине 204 предмета.

Збирка одликовања Народног музеја у Нишу, мада по својој бројности мала са 212 предмета, настала откупом, поклонима и легатима одликованих Нишлија из периода ослободилачких ратова, представља једну од вреднијих у Музеју. Обогаћивана током дужег времена, можда и стихијно и несистематски, она приказује да су се људи из нашег краја показали великим патриотима у борби свог народа за национално ослобођење током XIX и почетком XX века.

Опредељујући се да овом приликом презентирамо само одређене егземпларе, који чувају у овој збирци, сматрамо да смо само отворили шкриње тако вредне и лепе ризнице Народног музеја у Нишу.

Историја уметности

Збирка предмета ликовне уметности формирана је када и Народни музеј. Језгро су чиниле иконе, поклони виђенијих нишких породица, као и слике и цртежи, дарови нишких стваралаца. Почетни фонд садржавао је око 50 дела. Бројем и значајем издвајало се 30 цртежа нишких типова, поклон минхенског ђака и професора гимназије “Моше Шоамовића “, као и неколико радова Василија Рудановског, руског емигранта и такође, професора нишке гимназије. Већина ових експоната страдала је почетком септембра 1944. године, када је зграда Музеја погођена у савезничком бомбардовању.

После другог светског рата збирка ликовне уметности прерасла је у Уметничку галерију, која је егзистирала до 1970. године. У то време фонд се знатно обогатио, захваљујући поклонима Народног музеја и Савета за просвету и културу у Београду. Тада је одређен и садашњи профил Збирке, која даје коректан преглед српске ликовне уметности XX века. У збирци се чува и двадесетак слика насталих у XIX веку. Ови радови Николе Алексића, Павела Ђурковића, Уроша Кнежевића, Јована Поповића, Новака Радонића и Стеве Тодоровића чине филигрански медаљон у Збирци.

Оријентација ка делима аутора са читавог некадашњег југословенског простора испољила се нарочито од 1964. године, када је обновљен рад Уметничке колоније у Сићеву, чија су дела доспевала у Музеј. Када је 1970. године у граду формирана Галерија савремене ликовне уметности као самостална установа. Музеј је престао са откупом дела са текућих изложби. Тако ова година чини гранични термин за садашњу Збирку историје уметности.

У последњим деценијама настоји се да се обогати Завичајна збирка делима аутора који су живели и радили у Нишу, посебно у првој половини овога века.

Данас Збирка историје уметности садржи 858 слика, скулптура, цртежа и графика.

nista nista nista
nista
nista
nista nista nista