Потписан Меморандум о сарадњи између ГИЗ-а и Града Ниша
Једна од првих локалних самоуправа у Србији која је изразила чврсту опредељеност за унапређење енергетске ефикасности у сектору јавних зграда је Град Ниш. Први корак ка том циљу је преглед и анализа тренутног стања школских објеката, а затим и процена потенцијалних уштеда енергије, предлог адекватних мера за њихову енергетску санацију, те дефинисање наредних корака и носилаца активности.
Према проценама, у Србији има око 6500 школа и вртића, од којих је највећи број грађен седамдесетих и осамдесетих година. Већина зграда има неодговарајућу топлотну изолацију, застареле системе грејања и хлађења и значајна структурна оштећења проузрокована неадекватним одржавањем.
Са друге стране студије које су рађене у оквиру Пројекта српско-немачке развојне сарадње, попут Национале типологије школа и вртића, указују да инвестиције у мере енрегетске фикасности у школама имају велики потенцијал за уштеду енергије и смањење емиције CO2.
У том смислу, Градоначелник Ниш-а, Дарко Булатовић, и вођа ГИЗ сектора за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије, др Штефан Хајек (Stephan Heieck), потписали су данас Меморандум о сарадњи, чиме је и званично обележен почетак сарадње на пољу енергетске ефикасности у јавним зградама, са посебним акцентом на школе.
На овај начин Град Ниш ће бити међу првим локалним самоуправама у Србији (уз Краљево, Панчево, Прибој, Бајину Башту, Ужице итд.) који ће применом Калкулатора за анализу потенцијала примене ЕЕ мера на школске објекте, који у основи има „cost-benefit” приступ, креирати приоритетне листе школских објеката за енергетску санацију. Овако креиране приоритетне листе су добар и чврст ослонац за планирање различитих програма санације, али и аплицирање у доступним донаторским и националим фондовима за унапређење енергетске ефикасности.
Меморандум предвиђа блиску сарадњу ГИЗ-а и Града Ниша у области енергетике и енергетске ефикасности, при чему је планирано да активности обухваћене Меморандумом буду спроведене до краја 2019. године.
